Gubljenje tečnosti - Marka Žvaka

Ko se uopšte još seća filma Coda koji je dobio Oskara pre samo tri godine? Samo mi pacovi, koji pamtimo dugo sve mirise…. I da li zbog same Code, ili ko zna zbog čega, formirao se podžanr koji se zove “nicecore” – to su filmovi o dobrim ljudima, sa dobrim namerama, koji se herojski bore s teškim situacijama koje im je život dodelio. I žanr se ukotvio dobro i u nezavisnu scenu, pa imamo filmove kakav je Bob Trevino Likes It. Film se bavi problemima usamljenosti, šta je prava porodica – da li su to ljudi s kojima ste u srodstvu, ili ljudi koji vas vole. Sve to ne bi rezultiralo nekim uspehom da Bob Trevino Likes It nije odlično režiran film, onako u strejt smislu, i da u njemu ne igraju odlični glumci, pre svega John Leguizamo, koga nešto dugo nisam gledao i sad shvatam koliko mi je, zapravo, nedostajao. Neverovatan je njegov paradoksalni šarm koji mu daje mogućnost da igra kriminalce (Benny Blanco from Bronx! ), razne smradove, ali i ovakve, super pozitivne likove kao u ovom filmu. Uz njega je odlična i Barbie Ferreira u ulozi usamljene debeljuce koju ni rođeni otac ne voli, a ni ostatak ansambla nije podbacio. Ali, za ove ili bilo kakve refleksije imate vremena samo dok ne plačete, a to je otprilike pola filma, da bi na samom kraju filma već toliko gubili tečnosti koliko niste ni za vreme Zefirelijovog Šampiona. I pošto ste isplakali što ste imali, taman pomislite – “dobro, lep je film, ali to u životu tako ne biva..”, kad, na samom kraju filma, dobijete informaciju da je film snimljen po istinitom događaju, dakle ovo neverovatno iz filma se stvarno desilo rediteljki Tracie Laymon. Dakle, evo jednog stvarno uspešnog filma koji vam vraća veru u život, klasične plakalice, pa ko voli, a siguran sam da to nije malo ljudi – izvol’te.

imdb stranica filma