Na raskršću - Marka Žvaka
Nick Cave and the Bad Seeds - Wild God (Pias, 2024)
Nije ni bilo sumnje da će Nik Kejv sve lične tragedije koje su mu se dogodile uspeti da kanališe kroz svoju umetnost, bilo da je u pitanju muzika, književnost ili filmovi. Ono što je mnogo zanimljivije je to da se sve to događa u jednom periodu njegove karijere kada je trebalo da postane velika, ono, baš stadionska zvezda. Tako smo dobili zvezdu koja piše i peva tužne pesme, pesme traženja daljeg puta i, kao što se moglo pretpostaviti, ako i malo poznajete Kejvovo pesništvo – Kejv se, barem kroz pesme, okrenuo Bogu i tu je našao prolaz za svoju tugu. Ipak, Wild God nije Carnage – ovde ipak Nick Cave and the Bad Seeds zvuče kao band; doduše, nema više grmljavine, tutnjave, razularenih emocija, ali nema ih i onako odavno; na Wild God Kejv je krunerska figura koja stoji ispred benda i peva (odlično pri tome) svoje pesme rekuperacije, povratka vere. I tako se čitav album sumira negde na pola, kada Kejv otpeva Conversion, koja je, zahvaljujući dosta i pratećim vokalima verovatno vrhunac albuma. Tu album potpuno preuzima spiritualna atmosfera – Long Dark Night je još jedan opevan san, kroz koji Cave doživljava te svoje spiritualne nastupe. O Wow O Wow (How Wonderful She Is) je pretposlednja stvar na albumu i ona je posvećena bivšoj Kejvovoj saputnici i saradnici Aniti Lejn koja je umrla 2021 i čiji glas možete čuti na kraju pesme. Posle toga ide gospel odjava As The Waters Cover The Sea. Wild God je prvi “normalan” Kejvov album još od 2016 i pokazuje jednu raskrsnicu na kojoj se sam Kejv nalazi; zna se u kom pravcu želi da ide, ali da li će smoći snage…. pa, nadajmo se da hoće.
Podržavajte nas iznosom koji sami određujete, na mesečnom nivou: