Novo podseća na staro - Marka Žvaka

Sa značajnim kašnjenjem, ali bolje ikad nego nikad – dolazim do debitantskog albuma A-Rhythm Absolute, los anđeoskog 🙂  sastava Sunday Mourners. Teško je zaista proceniti realne domete ovog sastava i ovog albuma, pre svega zato što je ovo onaj tako čest slučaj ovih dana – kada novo podseća jako na staro, pa će lako zainteresovati matorane poput mene. I još je ovde u pitanju Television, ljubav moje mladosti, bogovi mojih mladih dana. Dakle, da – vokal Quinna Robinsona jako podseća i na Verlaina (a i Richarda Hella). Muzički deo priče je, nešto drugačiji – tu imamo malo rokerskiju svirku, gitare rokaju pošteno, a jedna od najjačih stvari na albumu, ako ne i najjača – Darling, se posle laganog vokalnog uvoda pretvara u baraž zapaljivih gitara, rokanje skoro na fazon Sonic Youth i tako deset minuta. Tekstovi su isto odlični – na primer stvar koja otvara album – Careers in Acting odlično hvata duh vremena, ekonomsku beznadežnost, zatvaranje svih mogućih kanala ka obezbezđenju egzistencije na neki normalan, ili nenormalan način. Bend je praktično nastao u studentskim danima, članovi su se upoznali na koledžu i zajednička interesovanja su ih vodila ka osnivanju benda. Još je tu pomogao karantin za vreme korone, pa su se njih četvoro zatvorili i vežbali. I dobro su se uvežbali. Elem, da je ovo samo nostalgičarska posveta post punk vremenima, ovo i ne bi bio mnogo interesantan album. Međutim ovde imamo jaku svirku, sa tekstovima koji imaju dosta smisla, iznesenu uz pomoć tih retro deadpan vokala i kombinacija je ubitačna – A-Rhythm Absolute je jedan od boljih albuma godine, parče rocknrolla koje je i moderno i u tradiciji istovremeno, ultra zabavnih četrdesetak minuta svirke koja vas nosi u ono vreme koje, u stvari, poželite.

čitav album na njihovoj bandcamp stranici