SF nostalgija - Marka Žvaka

U vremenu vladavine Nolana, Vilneva i njihovih SF-ofa punih CGI-ja i monstuoznih zvučnih efekata koji tako dobro zvuče kada bioskop ima AJMOKAC zvučni sistem, Project Hail Mary je pravo osveženje. Jednostavnim rečnikom rečeno – Project Hail Mary je Spilbergijana :), nostalgični SF naslonjen na osamdesete godine prošlog veka, pre svega na Spilbergovog E.T.-ja i na mnoge druge manje poznate i bitne filmove. Sve je tu što nas podseća na ta vremena – simpatični, slatki vanzemaljci, zbunjuća tehnologija koja nam ne ide uvek na ruku, lako i ne nužno objašnjno putovanje na drugi kraj vasione. Svet ne spasavaju kao danas samo Amerikanci – ekipa poslata da nađe recept za zaustavljanje umiranja sunca je izabrana u nekom hladnoratovskom kljuću – po jedan Amer, Ruskinja i Kinez, a čitav projekat vodi žena koja je iz Istočne Nemačke, dakle rahmetli DDR-a (za ovu prliku ready-made Sandra Huller iz filma Toni Erdman, nije ih čak bilo ni blam da maznu čitavu scenu gde Huller peva na zabavi). Ne može se reći da je Project Hail Mary naročito ozbiljan kada su u pitanju naučni postulati, a nekako i film tako ide da vi vrlo brzo prestanete da razmišljate o naučnoj utemeljenosti filma. Ono gde je Project Hail Mary, međutim, jak, je isto ono gde je jak i Spilbergov E.T. – u jednom univerzalnom, nikad zastarelom shvatanju komunikacije između između dva živa bića, bez obzira iz kog udaljenog kutka kosmosa ona dolazila. I tu se film svodi na svega dva lika – doktora Grejsa (odlični Ryan Gosling koji sigurno nosi film) i Rokija, stanovnika planete Eridian (lutku pokreće i ozvučuje lutkar animator James Ortiz i malo je reći da sa CGI-jem, a ne ovim zastarelim principom animacije, ništa od ove topline koja izvire sa platna ne bi bilo moguće). Zato je Project Hail Mary, u stvari, jedan starinski, nostalgični film o prijateljstvu; pokušaj da se, bar na trenutak, izađe iz Matriksa savremenog Holivuda, da se evocira neko davno prošlo vreme, kada smo, čini se, bili bolji ljudi, kada smo i za “one tamo neke druge” verovali da su nam bliski, kada nešto što je daleko i nepoznato nije bilo toliko strašno, kada smo verovali u neku zajednicu, neko društvo, kada nismo bili sami samciti stranci, određeni svojom jurnjavom za parama.

imdb stranica filma

Dan Murrell o filmu