Pitanja slobode - Marka Žvaka

Posle dva filma nominovana za Oskara, Yorgos Lanthimos se vratio svom starom, dominantno apsurdističkom tonu i šta ja mogu osim da pozdravim to kao tendenciju. Međutim, Kinds of Kindness teško da se može ubrojati u njegove bolje filmove. Razlozi nisu jednostavni i teško ih je dešifrovati, jer uostalom i Lanthimosove filmove je često teško opisati. Može se reći da postoji problem ritma, naročito u trećem delu filma (u pitanju je, recimo, omnibus koji se sastoji od tri priče, ali u sve tri priče se pojavljuju isti glumci koji igraju različite likove u svakoj), da pronađena rešenja, i ako odgovaraju stilu, nisu toliko jaka kao recimo u Očnjaku, te da film zaista pada kako vreme prolazi, a traje prilično dugo. Sad ispada da ja pljujem i istovremeno preporučujem ovaj film – ne treba imati sumnje da je ovo film koji mora da vidi svako ko želi  da razmišlja o onome što je gledao. Tako sam i ja, posle osrednje porcije razmišljanja došao do  zaključka da se ovaj film tematski, u stvari, ne razlikuje mnogo od ostalih Lantimosovih filmova – imamo razmatranje pitanja kontrole i slobode, ironičan, apsurdistički pogled na buržoaznu klasu (ako to tako želite da shvatite, a ja želim) i razumevanje da je odsustvo slobode nekad problem, ali često i spas za Lantimosove likove, koji ne mogu da postoje izvan okvira koje im zadaje gazda, muž, vođa sekte i svi mogući ljudi koji njihovu slobodu ograničavaju. I da se ne uplićem više -. Kinds of Kindness treba svakako gledati zbog odličnih uloga, pre svega Jesse Plemonsa koji naročito briljira u prvoj priči. Lantimos, koji ume da poveže antičku tragediju i Joneska, što je već nekoliko puta dokazao, ima savršen osećaj za rad s glumcima u tom svom stilu i to mu se ne može oduzeti. Ako vam je to interesantno biće vam interesantan i Kinds of Kindness i neće vam smetati ni to što dugo traje, niti što je humor sasvim mestimičan. Ali, bolji je Očnjak, a bogami i Lobster, Killing of a Sacred Dear….

imdb stranica filma

Dan Murrell o filmu