Pogubljeni konci - Marka Žvaka

Vidim da su mnogi razočarani, ja nisam, što je i razumljivo – Finčer mi nije nikada bio omiljeni reditelj, neki njegovi filmovi su mi legli više, neki manje, Fight Club, na primer, ne volim preterano. Zodiac mi je najbolji do sada i recimo Social Network. A na trećem mestu, verovatno The Killer. Posle ovako dubokomisaonog uvoda, moram da kažem da mi, u stvari, nije baš najjasnije šta ovde Finčer radi, ali to što radi – radi prilično zanimljivo. Evo, na primer – voleo bih da mi neko kaže zbog čega glavni junak (koji je plaćeni ubica, je li) čitav film sluša samo The Smiths – ne mogu da kažem da je to očekivano i dosta je zanimljivo, ali isto tako je mogao da sluša i, ne znam, Radiohead, Oasis, National i još ko zna koliko bendova. Međutim, od onog šta sluša, mnogo je bitnije ko sluša :), a to je Majkl Fasbender, koji se pokazao kao idealan glumac za ovu ulogu – on je jednostavno i pojavom, i mogućnošću da sa savršeno malo gestova izrazi emocije čoveka koji te emocije krije, nosi film na plećima. Čak mi se čini da i svi glumci koji imaju sa njim duo scene, od toga profitiraju i svi su odlični. Fasbenderov i Finčerov ubica samo naoko drži stvari u rukama, dok kroz radnju, mi polako pratimo njegove greške u koracima, nemoć da zaista zagospodari situacijom na način koji bi trebalo to da uradi neko ko sebe naziva surovim profesionalcem. A možda je u tome poenta – možda ni profesionalci nisu onakvi kakvima nam se čine, možda sav profesionalizam, etički kodovi, smirenost – možda je sve to nešto od čega će ovaj svet eksplodirati i pretvoriti se u veliko ništa. Možda smo svi zajedno definitivno bez ikakve kontrole nad situacijom. Valjda nisam u pravu.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu