Problemi koje svi prepoznajemo - Marka Žvaka

Kada, negde na pola filma, glavnoj junakinji, glumici koja se našla pod udarom Erdoganove vlasti, bude, krajnje dobronamerno, predloženo da skloni neke postove sa društvenih mreža, ne bi li, nekako, dobila ulogu u sapunici, osetio sam se krajnje ugroženo. Zato što sam, pogađate, i sam dobio, prilično nedavno, isti predlog. Ovo je, međutim, jako zanimljivo iz drugih razloga – naime, reditelj filma Ilker Čatak je osećao da, kao državljanin Nemačke, a po nacionalnosti Turčin, da bi trebalo nekako da podvuče da se u filmu ne radi samo o Turskoj i to je uradio tako što je uz imena gradova gde se sve dešava (Ankara i Istambul) dodao još – Berlin i Hamburg. To, barem što se mene tiče, nije bilo neophodno – pritisak, ukidanje demokratije, prava slobodnog govora je očigledno proces koji je, ne samo turski, već, u suštini evropski i svetski. Žuta slova dakle, govoreći o Turskoj, svakako prepoznaju taj trenutak, a prepoznali su ga na Berlinskom filmskom festivalu, pa je film dobio Zlatnog medveda. Ipak, što se mene tiče, film uočljivo zaostaje za prethodnim Čatakovim Zakon zbornice, koji je, na mnogo suptilniji i dramaturški kompleksniji način dao jednu prilično, po misli, originalnu sliku nemačkog društva. Ali, bez obzira na to, Žuta slova imaju dosta vrlina. Prvo, glumački je film izvanredan, naročito je odličan Tansu Bicer, čiji je prognani intelektualac i profesor univerziteta ispao veoma realno i ubedljivo, kao čovek sa svim svojim slabostima. Drugo, vidi se, da je Čatak zajedno sa svojim koscenaristima uložio ozbiljan napor da izbegne razne stereotipe koji ovako angažovani politički filmovi često imaju, gde priča zna da se svede na kalimerovsko kukanje i zna da izgubi neki lični pečat. To je ovde rađeno tako što negde u drugoj polovini filma akcenat više ide na stranu nekih ličnih, porodičnih problema koje naši junaci imaju kao posledicu situacije u kojoj se nalaze. U tom smislu, kao da film malo sklizne u neki drugi, a moguće da nam i poručuje da su u pitanju ipak samo takozvani “problemi prvog sveta”, s obzirom na to, da moguće, gledamo neakakav, pa čak i hepiend. Elem, da ne bude greške – u pitanju je vrlo zanimljiv film, koji nije ni u jednom trenutku dosadan i koji svakako treba da pogledate čim vam se ukaže prilika.

Film je prikazan na FEST-u.

imdb stranica filma