Sirovo i uopšte - super - Marka Žvaka

Na svom blistavom debi albumu i’ve seen a way, Mandy, Indiana su pomešali mnogo toga i prosto je nemoguće reći šta je to što slušamo. Ali, hajde da probamo, u pitanju je elektro, pank, post-pank, bodi-elektro, nojz, indastrial, rok i pitaj boga šta još….. Dakle, i’ve seen a way je, što bi rekli, “paradoksalni kontrast apsurda”, neverovatna zbrka pravaca koja funkcioniše i to funkcioniše opasno. Duša benda je očigledno pevačica (i jedina francuskinja u bendu) Valentine Caulfield. U stvari, pesme prvo skicira gitarista i producent iz Mančestera Scott Fair (svi ostali članovi benda su iz Mančestera), a onda Valentine nabaca svoje stihove u pokličima, u izvikivanju, neretko propuštene kroz auto-tune. Onda, dalje imamo opake stvari na albumu. Voleo bih, baš bih voleo da čujem Injury Detail u klubu, na nekom jakom ozvučenju kako zakiva i kako mladalačku publiku tera na skakanje, jer teško može tu da se đuska u nekom disko smislu, samo da se skače. I da ne opisujem sad stvar po stvar, a mogao bih – i’ve seen a way je trijumf određene sirovosti, beskompromisnosti i ideje da se svaka emocija, frustracija ili bol može kroz pesmu izbaciti. A to nam je tako potrebne u ovo vreme, tako potrebno….

čitav album na jućubu