Sobe, u stvari, nisu bile žute - Marka Žvaka

Na pitanje  o tome zašto su sobe, hodnici i čitav prostor u Backrooms žuti – Kane Parsons autor Backrooms je odgovorio da je to zato što su bili žuti na fotografiji koja ga je inspirisala da napravi svoju creepypastu na jućubu, u stvari – nisu bili baš žuti, više beli, pa isprljani tako da su delovali žućkasto. 🙂 Verovali ili ne, ova Parsonsova izjava je ključ za razumevanje filma Backrooms, ako mene pitate. Ona svedoči o momentalnosti, o usresređenosti na trenutnu reakciju, na direktan osećaj strave koji nastupa veoma brzo i koga ne zanimaju a posteriori refleksije, niti nekakve ideje “od mozga”.  Takvom logikom je, sada već dvadesetogodišnji Kane Parsons došao do velikog uspeha – njegovih 22 “epizode” creepypaste Backrooms su prvo izazvale milione pregleda na jućubu, a onda su se i filmski studiji probudili, u ovom konkretnom slučaju A24 i pred nama je film Backrooms, debitantsko Parsonsovo dugometražno filmsko ostvarenje, koje ni malo ne odstupa od koncepta njegove creepypaste – jedina je razlika u tome što, umesto Parsonsovih drugara iz škole ili kraja, u filmu igraju zvezde poput Chiwetel Ejiofora, Renate Reinsve ili Mark Duplassa. U ovom trenutku je, dakako, veoma interesantno razmišljati o ovom filmu kao proizvodu nekoga iz gen Z, za drugare iz gen Z, ali bilo bi zaista nepravedno ne primetiti da je Parsons očigledno izuzetno talentovan, te da je, bez prevelikog znanja i zanata (jer kakav zanat je mogao da ima) napravio film i serijal koji hipnotički privlače publiku. Trebalo je biti na projekciji u Ušću pre neko veče, pa biti svedok iznenadnom muku i žešćoj koncentraciji koju je mlada publika odjednom imala (a inače na ovim projekcijama obično galame, drndaju telefone i smeju se sopstvenim vicevima). Backrooms je skoro dva sata jake tenzije, koja popušta samo u momentima kada radnja filma nije trenutno u tom zagonetnom prostoru, koji se nalazi negde u pozadini radnje s nameštajem koju drži glavni junak filma. Backrooms, u stvari, kao film donosi jedan novi nivo otvorenosti, to je jednostavno film koji ni ne pomišlja da sebe objašnjava (u stvari, ima nekih objašnjenja koja dolaze iz usta junaka, ali su ona toliko lakonska, previše jednostavna, da bi se moglo pomisliti da Parsons stoji iza tih objašnjenja) – ponekad se čini da je u pitanju podsvest glavnog junaka, ali vrlo brzo biva jasno da su te puste sobe i hodnici, mnogo više od toga, sve to neko prati, nadgleda, ali zašto i čemu – e to nećemo saznati. Videćemo koliko će pojava ovakvog filma promeniti stvari u horror žanru i filmskoj industriji uopšte, ali ovo jednostavno mora da se gleda, to je direktan prozor u svet interesovanja novih generacija, mora da se ostane u toku, da se mozga oko ovoga, možda nešto i shvatimo… 🙂

imdb stranica filma

kompletan serijal šortsa Backrooms