Trenuci ljubavi - Marka Žvaka

Bolest nije nešto o čemu ljudi naročito vole da misle, tako da su filmovi u čijem centru je bolesna osoba, pogotovo ako je ta bolest rak, uvek ozbiljan izazov za filmske stvaraoce. A eto, Lila Aviles se već u svom drugom filmu odvažila da se bavi tom temom. Čak se može reći da, gledano iz ugla scenarija, u Totemu nema previše posla; reklo bi se da su stvari prilično predvidljive, a prilično je jasno da bolesnoj osobi nema spasa, mada se to do kraja filma, u stvari, nigde eksplicitno ne kaže. Međutim Lila Aviles je rešila da čitavu porodičnu dramu oko tog raka prikaže kroz vizuru 7-godišnje ćerke bolesnika i to je dodalo još težine filmu; i ako svi koji se u filmu pojavljuju pokušavaju da budu maksimalno pozitivni, situacija je toliko bezizlazna da sve vodi ka tragediji. Međutim, tu je Lila Aviles (inače glumica) uradila sjajan posao sa glumačkom ekipom – uspela je kroz više spontanih, ubedljivih, ljudskih etida da izvede radnju do finala kada jednostavno ne možete a da ne zaplačete. Rad sa glavnom glumicom – devojčicom Naimom Senties je takođe izvanredan i teško je provaliti na koji način je Lila Aviles uspela da devojčica bude toliko snažna i ubedljiva (sigurno je u pitanju neka improvizacija, al’ treba to umeti). Totem uspeva da vas zadrži uz sebe dakle jednom flagrantnom istinitošću, ubedljivošću svega što se vidi u kadru. U filmu čak i nema mnogo metaforičnih postupaka, koji bi, čini se, dobro ovde legli – sve je na trenucima ljubavi i saosećanja među ljudima, a kada se u to pošteno zahvati, onda ne možete da se odvojite od filma.

imdb stranica filma