Uprkos manama - Marka Žvaka

Elem, kako film može da bude zanimljiv i ono što se kolokvijalno kaže “dobar” ako ima, blago rečeno, očigledne probleme u radnji, ako je sam rasplet onoga što se dešava lagano retardiran, a samo finale dokazuje da je sve ono na šta ste pomišljali od početka filma očigledna površna provokacija? Cuckoo bez sumnje pokazuje da je i to moguće. Pre svega, sama ekspozicija, ono kako nemački reditelj Tilman Singer započinje i razvija priču filma je demonstracija velike kreativnosti i jednog raskošnog, opuštenog rediteljsko-scenarističkog trenutka koji je izbacio priličnu količinu užasno interesantnih ideja. Uz to, Singer ima šlif za džampskerove, i da, dragi čitaoci – trzaćete se, skakati iz stolice ako se prepustite ovom filmu. I ako, kažem, priča filma Cuckoo na kraju razočara, što se tiče horor elemenata, načina na koji su upotrebljeni, Cuckoo jednostavno kida. Značajno su doprineli i glumci – Dan Stevens u ulozi negativca se sve vreme nalazi na granici dobrog ukusa, njegov “zli nemac” je toliko transparentan, toliko insinuira i pravi tenziju i realno je najveći pokretač radnje. Hunter Schafer u glavnoj ulozi mu je odlična protivteža – njena andergaund emo tinejdžerka pre svega, takva kakva je, stoji suprostavljena svim ostalim blazirano-buržoaznim bitnim likovima, odlično noseći sve body horror situacije u koje je Singer baca. I ako film, u završnici, manje daje nego što je obećao, opet je zanimljivo razmišljati o njegovim mogućim temama, a najviše o simbolici nemačkog ludog doktora koji posejava kukavičija jaja u američku multietničku porodicu i ta je tema, nevezano za to koliko je uspešno u filmu apsolvirana – aktuelnija nego ikada. Zato je i Cuckoo film, na koji, uprkos očiglednim manama, svakako treba obratiti pažnju.

imdb stranica filma