Spektakularni raspad spektakla - Marka Žvaka

“Spektakl nije samo skup slika”, piše Gi Debor u svom radu Društvo spektakla , “pre svega, to je društveni odnos između ljudi, posredovan slikama.”  I tu je neko publika, a neko glumac. Možete misliti da ovo nema veze sa filmom Digger Alehandra Gonzalesa Inaritua, ali bi red bio da to proverite sami. Ne bih se ja baš pouzdao u kritike ljudi (a to je velika većina kritičara) kojima je sve osim pukog naturalizma u glumi – šmira. Takođe ne bih tražio najjednostavnije moguće objašnjenje svega što dovodi u pitanje osnovnu filmsku realnost – i pre je Inaritu, u svom najboljem filmu Birdman, na primer, imao scene da se ti zaista pitaš, šta je stvarno, a šta fikcija (kao da, uostalom, nije sve fikcija na filmu). Možda je bolje prepustiti se, pa ako vam bude dosadno, ako vas nervira Tom Kruz, onda možete i da izađete napolje na ulicu, kao publika na kraju predstave u filmu. Što se mene tiče – Digger je ambiciozan projekat koji ima petlju da zađe iza dnevno političkih pojednostavljenja – to je film koji se ne bavi Trampom, bolje rečeno – to je film koji se bavi i Trampom  kao jednim jarkim reprezentom truljenja savremenog kapitalizma, ali glavna reč je tu truljenje, raspad. Taj raspad koji gledamo nešto preko dva sata je naravno haotičan, u njemu ima mnogo grča, mnogo napora. Film nije smešan, odnosno samo je mestimično smešan i to mu jeste mana, ima problema u naraciji, zahvat je previše komplikovan, treba truda da se sve to primi u sistem. 🙂 Glumačka ekipa je vrh, Tom Kruz je veoma dobar, a Džon Gudman još bolji u toj ekstremnoj ulozi predsednika, Riz Ahmed je super, Džesi Plemons ima strava ulogu i pitanje je da li je mogao da bude još bolji. Tu je opet za kamerom Lubecki i njegov ultra-širokougaoni objektiv, koji ovde odlično radi za narcizam glavnog lika – naftnog magnata Rockwella koga igra Tom Kruz, time što udaljuje sve koji su u drugom planu i ostavlja prvi plan potpuno izolovanim. Ono što gledamo je u stvari – spektakularni raspad spektakla – kad pogledate film shvatićete na šta mislim, ali to je nešto što, uglavnom, sve više gledamo u realnom političkom životu, ako tako nešto još uvek zaista postoji. Dakle, da ne idemo predaleko – gledajte Diggera, moguće da vam se neće svideti, ali probajte, drugačije ne može.

imdb stranica filma