Džitrom u vugla - Marka Žvaka

Pišem o ovom filmu ovako kasno jer nisam imao ni nameru da ga pogledam, ali me je fakt da je film pre nekoliko dana nominovan za 16 Oskara, naveo da promenim plan. Ryana Cooglera nisam do sada uopšte nešto voleo – njegove Wakande i Crne pantere sam zaboravio čim sam ih pogledao, a Fruitvale Station, njegov indie debi, koji bi po ideji trebalo da mi se više dopadne sam doživeo kao preterano plakatski, na prvu loptu i uopšte mi se nije dopao, i ako, ono, podržavam kao, politički. Ono što sam video u trejlerima su svetleće CGI oči (novac će, vidimo ipak doći), tako da me je to u startu odbilo. Pošto sam odgledao film, mogu da kažem da Sinners nisu promenili moje mišljenje o Coogleru, s tim što su ovde postojali nekoliki aspekti filma koji su mi se svideli, ali je film pao na nekim bazičnim stvarima, kao što su ritam, i na onoj staroj mudrosti koja kaže da kad nešto najavljuješ super pompezno, onda se bolje potrudi da ispuniš ono što si najavio. Jer, Cooglerovo rodrigezovsko finale nije zaista ispunilo obećano i prikazani horror vampirski showdown je, u svaku ruku, super strejt, bez nekih neočekivanih rešenja i jednostavno – osrednje prosečan. Ono što je svakako vrlina filma je njegov muzičko-istorijski aspekt, gde je, rekao bih, pre svega zahvaljujući autoru muzike Ludvigu Goransonu film uspeva da se izdigne iznad proseka. Koliko sam uspeo da se informišem, Goransonova ideja je bila da se ovde upotrebi Dobro Cyclops Resonator, gitara koja se pojavila 1932. godine i na kojoj se svira i u filmu i sam soundtrack se dobrim delom svira na njoj, a i iskorištena je kao rekvizita u razrešenju svega, jer glavni rasista/vampir dobije njenim okruglim delom (valjda rezonatorom, ne razumem se) u glavu na kraju. Goransonova ekspertiza u ovom slučaju znatno ojačava i konkretizuje samu ideološku pozadinu filma, značenja postaju konkretnija i vezuju se više za belačku eksploataciju crnačke kulture, nego za nekakav “rasizam uopšte”, pa tako ima o čemu da se razmišlja, a i pomalo da se uživa u prvom delu filma. Onda dođe pomenuti treći čin i film upadne u “rodrigez za vegetarijance” fazon i uglavnom, tu me izgubi. Tako da ako već niste pogledali film, gledajte ga zbog ovog muzičkog aspekta, ili možete da ga pogledate čisto onako….informativno. Ne očekujte previše, 16 nominacija za Oskar izgleda više ne znači mnogo.

imdb stranica filma