Od mimova do tuge - Marka Žvaka

Otto Benson ima samo 26 godina, što će reći da je svoj prvu muziku snimio sa svega 15 godina (pod pseudonimom Memo Boy), dakle 2015. U to doba je bio njujorški srednjoškolac, a u svom kućnom studiju je izbacivao male, čudne lo-fi stvari, stvarajući nekakvu marginalnu elektroniku, bez naročite namere da se to ikome posebno svidi. Godine su potom prolazile, on je menjao pseudonime (prvo OTTO, potom i Otto Benson, što jeste njegovo pravo ime), snimao nove stvari i nekoliko albuma. Neke njegove pesme su, zahvaljujući društvenim mrežama, konkretno TikToku, dobile kultni status, a albumi su postajali ujednačeniji i bliži nekom profi šmeku, s tim što je to sve vreme i dalje bila nekakva lo-fi elektronika i sve su to bili instrumentali, a svoj stil je Benson pripisivao “moralnoj i emocionalnoj ambivalentnosti algoritma”, gde se meme potencijal njegove muzike obrazovao bez njegove svesne namere. Na samom prelazu između 2025 i 2026 godine pojavio se album Peanut i na njemu prvi put čujemo Bensonov vokal, a uz to prlično veliku ulogu igra i akustična gitara. Tako je sve skliznulo u nekakav lo-fi pop i ova kolekcija, tugaljivih, prilično laganih, ali i depresivinih pesama otvara novo poglavlje u njegovom muzičkom razvoju. Peanut je album, s obzirom na godine autora, iznenađujuće suptilne atmosfere i najčešće potpuno nepretencioznih tekstova o nekim običnim životnim stvarima, izlascima, hrani, svakodnevnom životu, sa jednim veoma plemenitim zen fazonom. Sve je veoma introspektivno, iz Bensonovog vokala, iz aranžmana izbija osećaj usamljenosti i to je neki zaista generacijiski osećaj, iskrena gen Z poezija, lišena bilo kakvog upliva publiko-tropizma, samo jedno iskreno ostrvce u moru svakakve, manje vredne muzike kojom nas bombarduju mediji i internet.

čitav album na njegovom bandcampu