Džesija Ajzenberga volim kao glumca, ali me njegov rediteljski prvenac nije naročito impresionirao, tako da nisam bog zna šta očekivao od ovog filma. Međutim ispostavilo se da je A Real Pain dosta ozbiljan film o tome kolike su naše mogućnosti da shvatimo tuđu bol; čak se ne može reći da je Ajzenberg mnogo evoluirao kao reditelj ili scenarista; pre je stvar u tome da su on i odlični Kieran Kalkin efikasno izimprovizovali svoj odnos u filmu, te da im je improvizacija, kao glumcima, ukazala na pravi put kuda treba da idu. Mane scenarija i relativno štur rasplet čitave priče ostaju primetni, ali istovremeno film ima emociju, a ima i fokus. Humor je, uglavnom, blag i takav da ne može nikoga da povredi (što mi je smetalo), ali je Kalkin očigledno bio jako raspoložen, očigledno je fino “zagrizao” materijal, a Ajzenberg ga je ispratio, pre svega kao glumac, a potom i kao reditelj. Zanimljivo je još smeštanje gotovo čitavog filma u Poljsku – tu je isto moglo da bude više poigravanja sa “lost in translation” situacijama; ipak lokaliteti na kojima se radnja dešava su jako upečatljivi i tu ne mislim samo na muzeje – konc logore, već i na neke svakodnevne lokacije. Dobar deo filma se dešava po hotelima i to je najrazigraniji deo filma. Uglavnom, Ajzenberg uspeva da uhvati tanku liniju koja sadrži i humor i neki pijetet prema žrtvama holokausta, a to, s obzirom na specifičnu situaciju, uopšte nije lako. Elem, A Real Pain je zaista film koji svakom preporučujem, a da li će sam Ajzenberg postati reditelj čije filmove nestrpljivo očekujemo – tek ostaje da se vidi. Za sada – A Real Pain mu je sigurno obrnuo tok rediteljske karijere u njegovu korist, a i glumačku karijeru Kierana Kalkina je podigao na nivo glumca zbog koga želite da pogledate film u kome on igra. Malo li je.

imdb stranica filma

How Kieran Culkin Accidentally Convinced Jesse Eisenberg To Let Him Improv In A Real Pain Explained