Malo pre Nirvane - Marka Žvaka

Volite li nostalgične komedije o odrastanju koje se dešavaju u osamdesetim? E, pa Snack Shack nije takav film – ovaj se dešava u leto 1991. – moguće jedno sasvim obično vreme, ali i specifičan trenutak za pop kulturu – osamdesete su već završene, a još nije izašao album Nirvane Nevermind. Dakle – jedan trenutak u kom zaista nije moglo da se predvidi šta će doći. Reditelj Adam Rehmeier (Dinner in America, odličan film, usput), po sopstvenom priznanju, pravi neku vrstu autobiografskog filma, ali sa veoma brzim, bezobraznim i akciji sklonim karakterima, dva momka koji uspevaju da iznajme kućicu na bazenu i da započnu svoj biznis prodajući pića i grickalice klincima koji tu provode leto. Rehmeierov stil je dosta turbo, nema tu mnogo psihologiziranja, ali je velika ljubav prema likovima, njihovim težnjama, njihovoj prvoj ljubavi i njihovom izgaranju. Sve to prati soundtrack po kome ne možete da skapirate kada se radnja dešava, jer te 1991. godine se slušalo svašta od De La Soul do američkog komerc metala. Elem, Snack Shack je užasno zabavan film, koji čak i onda kada se stvari zakomplikuju i kada počnu da sevaju emocije sa ekrana uspeva da održi visok ritam. Na kraju, sve se završava onako kako se ovakvi filmovi završavaju, osim možda jednog tužnog događaja koji je malo deus ex machina i neka vrsta posvete Američkim grafitima, što možda i nije bilo neophodno. Elem, Rehmeier je posle pankerskog Dinner in America napravio film o vremenu kada grandž samo što nije stupio na scenu, a šta i kako dalje – ostaje da se vidi, mislim ja ću sigurno videti, sigurno ću pogledati i sledeći njegov film, nema boga da ne bude tako.

imdb stranica filma

muzika iz filma