Nekad stranac, danas otac - Marka Žvaka

Htedoh da napišem kako je My Days of 58 najintimniji Callahanov album do sada, kad videh da sam isto napisao pre nešto više od 3 godine za njegov prethodni album YTI⅃AƎЯ. Mada, to što sam hteo da napišem ipak stoji – reč je o procesu, više životnom, nego stvaralačkom, u stvari – Callahan je nekad bio kao neki stranac, umetnik koji nije nešto kooperativan u intervjuima, a tekstovi pesama su mu bili često čudni i zagonetni. S godinama, ovo je sve manje bio slučaj i danas imamo My Days of 58 – album koji je pred nama prostire životnu filozofiju jednog oca dvoje dece, čoveka koji ima dovoljno iza sebe da može da piše pesme koje su refleksija na sopstvene promene, i to u dobrom duhu pomirenosti sa sopstvenim, recimo, srednjim dobom. Ovo još zvuči kao akustičarski album, i ako nije, u stvari ima dosta zanimljivih i komplikovanih aranžmana, ali  – Callahan i gitara, prebiranje po žicama, pevušenje, često u nekom svom ritmu koji se često neočekivano uklapa kontrapunktom u ono što se svira – sve to ima nekakav trubadurski prizvuk.  Why Do Men Sing  otvara album, a u pitanju je skoro najambicioznija pesma, dođe mu kao nekakva folk himna, ono baš kantri fazon. Ali, to je sve jako iskreno, čak i kada je izmaštano – kad Callahan peva ovde o tome kako sreće Lou Reeda u belom odelcu na onom svetu, to stvarno zvuči žanrovski ubedljivo. Dalje slede fantastične stvari, svaka ima neki svoj štos – nekad se, kao u pesmi Empathy, Callahan vraća odnosu s ocem, samo da bi pričao o sopstvenom očinstvu. Onda ima nekoliko stvari koje su o mestima – West Texas, Lonely City, Lake Winnebago, a toj grupi može da se doda i Highway Born koja je stvar o ljubavi prema putovanju – sve je to snimljeno u ovoj fazi karijere kada Callahan ne ide više tako često na turneje, što svemu daje jedan setan, gotovo ranjivi šmek. Computer je pesma za koju bi neko mlađi mogao da kaže da je u fazonu “Serem vam se u ton film!”, mada se čini da je, koliko god tu matoro zvučao, Callahan u pravu.  Predivan album jednog autora kojem nije ostalo ništa drugo nego da bude opušten, da peva o onome što živi, i da ga ne interesuje šta će ko reći, koliko će se albuma prodati. I ujedno, prvi veliki album u 2026. godini.

čitav album na jućubu