Natalia Lafourcade i njene pesme su toliko nežne, toliko gotovo stidljivo emotivne, da vam se čini da slušanjem De todas las flores imate priliku da slušate nešto sasvim svoje, nešto što samo vi možete da čujete. Čini vam se, u stvari, da bi sva ta tiha muzika mogla svaki čas da nestane, negde da je valjda odnese vetar, šta li. I kada se negde na pola albuma, u pesmi Maria la Curandera začuju ritmovi kumbije, koja je u suštini narodna muzika, muzika zemlje, čak i tada lagani glas Natalie Lafourcade uspeva da lebdi. Tekstove na žalost, ne mogu da razumem, jer ne znam španski, ali po onome što može da se o ovom albumu sazna na internetu, smrt je dominantna tema na ovom albumu, i to zbog stvarnih događaja u životu Natalie Lafourcade. A sve ostalo su vazduh i emocije. I baš ništa više.

čitav album na jućubu