Nežni optimizam - Marka Žvaka

Braća Duplass su veterani američke indie scene, i kada sam se prihvatio da gledam The Baltimorons, očekivao sam još jednu deadpan komediju, šta ću kad volim. The Baltimorons su ipak, ispostavilo se, sasvim drugačiji film – u pitanju je romcom, koji bi, po scenariju i priči koju ima, mogao da bude i mejstrim. U pitanju je prilično raspisani scenario Jay Duplass-a i Michael Strassner-a, sa dosta vrlo solidnog dijaloga, kakav ne očekujete u ovakvoj vrsti filma, tim pre što je u pitanju priča iz života samoga Strassner-a, njegov izlazak iz problema s alkoholom i povratak komičarskom zanatu za koji je verovao da neće više nikada moći da ga radi. Strassner ovde igra, dakle, samoga sebe, a odlična partnerka mu je Liz Larsen, glumica tipa “gde sam je već gledao” (ja u Sopranosima), koja je, u stvari, odlična komičarka. Na njihovoj hemiji koja je ovde izvanredna se bazira čitav film, Strassner je kao neki medvedić Brundo, a Liz Larsen igra ženu koja krije veliku topinu iza sredovečne strogoće. Humor se mahom generiše iza često pogrešnih i šašavih odluka koje donosi ovaj dvojac slučajnih partnera. Ovo je dakle jedan božićni indie film, u najboljem mogućem smislu te reči, gde nema beznađa, niti sivila i ako se sve dešava u Baltimoru, gradu o kome ne znam mnogo, ali sam ga zapamtio kao prilično sivo mesto, nekad davno dok sam gledao seriju Homicide. Jay Duplass, koji je, kao i brat mu Mark karijeru započeo kao glumac pokazuje da ima štofa da ispriča zanimljivu priču, da mu je humor pozitivan, a The Baltimorons je optimističan film koji se lagano gleda i daje neku pozitivnu energiju u ovim teškim danima.

imdb stranica filma