Od Berlina do Dakara - Marka Žvaka

Mark Ernestus je još 1989. godine otvorio čuvenu berlinsku prodavnicu ploča Hard Wax, da bi, tokom devedesetih, zajedno sa Moritzom von Oswaldom osnovao nekoliko etiketa, od kojih je najčuvenija svakako Basic Channel. Naziv ove etikete je u devedesetim godinama prošlog veka bio nešto što niste mogli da zaobiđete kada je u pitanju dub house/dub techno/deep house zvuk. Da ne ulazimo sad u brojne projekte u kojima je Mark Ernestus učestvovao i prebacimo se u 2010 godinu, kada je upoznao senegalskog muzičara Abdoulaye Diack-a koji ga je pratio u toku nekoliko putešestvija po Senegalu i uveo u svet senegalske mbalax muzike i scene. Rezultat je bio projekat pod nazivom Jeri-Jeri, a ovaj projekat je nasledio Mark Ernestus’ Ndagga Rhythum Force u kome je saradnja sa senegalskim muzičarima, pre svega bubnjarima došla do vrhunca. Khadim je drugi njihov album i može se reći da je Mark Ernestus’ Ndagga Rhythum Force otišao ovim albumom još više u minimalizam – količina bubnjeva i drugih udaraljki je prilično redukovana. Ostala su samo tri člana banda sa prvog albuma – Mbene Diatta Seck kao glavni vokalista i još dva bubnjara. Veći je dakle uticaj samog Marka Ernestusa – tako, recimo naslovna stvar Khadim je već na pola puta – može se reći da je u pitanju mbalax dub techno. Fenomenalna Nimzat je takođe stvar gde ima mnogo više sintisajzera a manje bubnjeva nego pre. Čitava tema albuma je spiritualnost, neka istorija senegalskog sufi pokreta, a konkretne stvari su posvećene nekima od pokojnih velikana istog. Zaista fascinantna muzika, samo četiri dugačke stvari ispunjavaju ovaj album i čini se da nema kraja Ernestusovom eksperimentisanju sa senegalskim muzičarima. Živa, u suštini eksperimentalna muzika, koja pronalazi emociju tamo gde je najmanje očekujete, potvrda Ernestusove veličine i majstorstva senegalske trojke, album koji će vas odneti u daleke svetove koji će vam biti sigurno novi i interesantni.

čitav album na njihovoj bandcamp stranici