Svetla u noći - Marka Žvaka

Mladi rediteljski dvojac Federico Cammarata i Filippo Foscarini je već pobedio na Beldocsu sa svojim prethodnim filmom Tardo Agosto, što sam saznao od nekoliko poznanika neposredno pred samu projekciju Besanih noći. Ono što je usledilo je kardinalan primer partizanskog dokumentarizma, ekskluzivne filmske avanture koja se dešava negde “iza horizonta”, koja još, uprkos gotovo nemogućim uslovima snimanja, uspeva da zadovolji i potrebu za umetničkim, da ostvari formu i nametne se i kao ozbiljna umetnost. Cammarata i Foscarini snimaju ekipu Avganistanaca koja organizuje prebacivanje migranata preko srpsko-mađarske granice; sve se dešava negde u šumi, na mestu gde je i bog rekao “laku noć”. U mrkloj noći, ovi ljudi čekaju trenutak kada će krenuti preko grane, smireno pripremajući poslednji obrok pred polazak u neizvesno… Cammaratin i Foscarinijev kadar je sačinjen od organske igre usamljene svetlosti u mraku; dužina kadra dovodi gledaoca dotle da zaboravi tačno šta gleda, ali zato biva uvučen u prelepu igru svetlosti. Onda, iznenada, nešto se promeni, nešto se desi – i opet postajem svedoci migrantske borbe, njene tajne organizacije i ljudi koji je čine. Centralno mesto u filmu zauzima monolog jednog od krijumčara, njegova priča o hapšenjima, o tome kako je izgubio svaku iluziju vezanu za Evropu i kako mu posao krijumčara, u stvari, jedini još donosi neko zadovoljstvo. Besane noći su ono najbolje – angažovano ostvarenje koje doseže nivo visoke umetnosti, ne gubeći pri tom ništa od svog angažmana. Ako igde dođete u priliku, gledajte obavezno.

Film je prikazan na festivalu Beldocs

imdb stranica filma