Pokušaj pomirenja - Marka Žvaka

Sad, možda bi o ovom filmu ljudi drugačije razmišljali kada ne bi postojala prošlogodišnja Trirova Sentimentalna vrednost – film sa istom premisom – slavni reditelj/otuđeni otac pokušava da se pomiri sa napuštenom ćerom tako što je uzme da mu igra glavnu ulogu u filmu. Hendikep Sorogojenovog filma je očigledan – scenario je prosto dosta slabiji; dok je Trir bio majstor da ukomponuje u priču mnogo različitih odnosa, da učini važnom prošlost i to tako da ona bude sveprisutna u filmskoj sadašnjosti, Sorogojenu scenario daje mnogo manje materijala (ali sam ga je i pisao, dakle ko mu je kriv). Bez obzira na to, El ser querido je ipak daleko od lošeg filma, pre svega zahvaljujući glumcima i opet Sorogojenu; atmosfera improvizacije je očigledna kada pogledate film, vidi se da su scene vrlo labavo zamišljene, ali zato postoji veliki stepen glumačke slobode i tu glumci vraćaju dosta. Kažu da je uvodna scena između Bardema i Viktorije Luengo imala samo desetak strana teksta, a da je izimprovizovano oko sat i po materijala od kojih je Sorogojen imao priliku da izabere odličnih 20 minuta. U principu, kad god smo videli nešto dobro na ekranu u ovom filmu, to je bila, pre svega posledica glumačke improvizacije. Sorogojen je, osim toga, dodatno zakomplikovao sve konstantnim promenama vrsta fotografije koje se u filmu pojavljuju, do nekog nivoa kada zaista ja ne mogu da provalim koja je bila svrha toga, bez obzira na to što sam krajnje pozitivan gledalac kada su u pitanju formalni zahvati. Priča filma je, u stvari, prilično rudimentarna – otac hoće da se pomiri sa ćerkom, ali to nije tako lako, jbg. – očigledno je da je to jedini način bio da se film ovoliko bazira na improvizacijama. Elem, sve u svemu, film može da prođe, naročito ako vas zanima glumački aspekt filma, te pre svega zbog Bardema i Luengo, a i ostatka ansambla ovo vredi pogledati, a ako hoćete neko celovito filmsko ostvarenje, ono da vam bude non-stop interesantno, nećete se usrećiti.

imdb stranica filma