Slatki snovi nadrealizma - Marka Žvaka

U životu sam imao prilike da gledam nekoliko filmova o Salvadoru Daliju i svi su bili mediokritetski (poslednji je bio Daliland Mary Harron). Nije bilo tu ‘leba dok se posla nije uhvatio Quentin Dupieux i posle pogledanog filma zaista ne vidim da je iko mogao bolje to da napravi. I ako Dupieux nije baš baštinio nadrealizam, nego više neki apsurd, on se pokazao kao jedina prava osoba koja može meritorno i umetnički zanimljivo da se pozabavi velikanom nadrealizma. Naravno, ko zna filmove Dupieuxa, jasno mu je da ovde ne može biti ikakvog govora o  biografskom filmu – Daaaaaali! je rekonstrukcija Dalijevog stila, njegovih umetničkih puteva, njegovog genijalnog opusa u kome je najveće remek delo bio on sam. Dupieux nam praktično od prve scene, daje do znanja šta ćemo gledati – mlada novinarka (odlična komičarka Anais Demoustier) treba da intervjuiše Dalija koji korača užasno dugo hotelskim hodnikom njoj u susret, da bi posle svega otkazao intervju koji još praktično nije ni počeo. Tu ulazimo vrtlog događaja za koje će se u nekom trenutku ispostaviti da su snovi, za koje se ne zna ni kad počinju ni kad se završavaju. Tu je Dupieux, veoma inteligentno, tražeći Dalija, pronašao Bunjuela, što je svakako logično, s obzirom da je ovaj za film, ono što je Dali za slikarstvo, kada je nadrealizam u pitanju. Dalija, usput, igra šest glumaca (koliko je i slova “a” u naslovu filma.) Sve u svemu, odlična posveta Daliju i nadrealizmu, pokazaće se od strane pravog čoveka za taj zadatak – Dupieux jednostavno “slika” snove na filmskom platnu, ali to nije samo prosta formalna stvar – on hvata (na svoj način i sa svojim humorom) nadrealističku dramaturgiju kroz koju govori više o Daliju nego što bi mogao da kaže bilo kakav realistički film.

imdb stranica filma