Sve sam - Marka Žvaka

2022. godine se raspao sastav Kikagaku Moyo, jedan od najvećih japanskih, pa i svetskih psihodeličnih bendova koji je iza sebe, tokom svog desegodišnjeg postojanja, ostavio 5 studijskih, dva živa albuma, nekoliko ep-jeva i singlova, a i odsvirao mnoštvo koncerata širom kugle zemaljske za koje se priča da su bili izvanredni, ali, na žalost, nikada nisam uspeo da se zadesim na njihovom koncertu. Postoji, eto, na primer ovaj snimak koji, rekao bih, prilično dobro prikazuje kakvi su ti kaoncerti bili. O njihovom poslednjem albumu Kumoyo Island smo već pisali ovde, a eto potrebno je bilo negde dve i po godine od raspada da bubnjar i vokalista benda, Go Kurosawa izbaci prvi solo album. soft shakes, koji, za razliku od svega što su radili Kikagaku Moyo, nema tu dimenziju improvizacije; Go Kurosawa, nominalno bubnjar benda je svirao i mnoštvo drugih instrumenata, pošto su članovi benda znali da često menjaju instrumente između sebe, a sada na soft shakes ima priliku da jednostavno čitav album odsvira sam, što je i učinio – svira akustičnu i električnu gitaru, električni bas, klavijature, klarinet, trubu, bubnjeve, orgulje, klavir i još pregršt instrumenata, peva, miksuje i producira čitav album. Generalno, ton albuma je dosta smireniji nego Kikagaku Moyo albumi. To je, rekoh, pre svega zato što na albumu nema žive improvizacije, nema te neke krautrock dimenzije, pesme traju od 2-5 minuta. Međutim, ako poslušate njegov ovogodišnji KEXP nastup, videćete da su tri stvari sa albuma odsvirane tako da traju po desetak minuta, dakle, uživo, sa pratećim bendom, Go Kurosawa itekako improvizuje. Čini mi se da će soft shakes, ako već nije nekakvo vanvremensko  remek delo, ostati pre svega kao važan dokument o tome kako je počela post-Kikagau Moyo era i kao takav biti album o kome će se još pričati. I tek ćemo videti šta će Kurosawa, a i ostali članovi Kikagaku Moyo da nam prirede, moja očekivanja su velika.

čitav album na njegovoj bandcamp stranici