Ulični vodvilj - Marka Žvaka

Anora je, u neku ruku, povratak Šona Bejkera jednoj, za njega karakterističnoj vrsti uličnog vodvilja, kao u filmu Tangerine (mada bi filmadžije mogle da kažu i “screwball komedija”). I to možda ne zvuči kao neka mudrost, ali je u konkretnom slučaju, zahvaljujući tom vodviljskom pristupu Bejker izbegao mnoge zamke. Anora je, ako ćemo po scenariju i verovatno budžetu, sigurno najambiciozniji Bejkerov film do sada. Neobično je još i to što je ovde bogatstvo bukvalno na dohvat ruke za Bejkerovu junakinju – ona je uvedena u svet bludnog sina ruskog super bogatog biznismena i negde gotovo pola filma se dešava u prlično raskošnim stanovima, skupim hotelima i picnutim hotelskim sobama. U tom trenutku film deluje dosta zbunjujuće za nekog ko poznaje Bejkerov stil, ali onda bogataški sin nestane i gledamo tu napetu, dinamičnu vodviljsku akciju u kojoj Bejker odlično pliva, a likovi koje vidimo u kadru su, u najboljem slučaju plaćenici. Na kraju se sve svede na odličnu Majki Medison (Anora) i veliku rusku zvezdu Juru Borisova (Kupe broj 6) i tu film dolazi do tipičnog bejkerovskog kraja – momenta istine između likova koji su i ostaće marginalci ovog sveta. Meni je i dalje Florida Project njegov najbolji film, ali mora se priznati da Anora ima hiljadu mesta gde je moglo sve da se obrne na promašaj, ali nije; odlično su predstavljeni Rusi, na primer – čak i sam ruski tajkun (Aleksej Serebrjakov) i njegova supruga (Darija Ekamasova, odlična) su živi i iznenađujuće simpatični likovi, van klišea u koje je Holivud okovao Ruse kroz čitavu svoju istoriju. Fascinantna je i lakoća kojom, posle dva sata vodviljskog cirkusa Bejker uspeva da uozbilji film i napravi snažan kraj, na koji je teško reagovati ravnodušno. Elem, dakle imali smo sreće da nam Slobodna zona pruži ovo zadovoljstvo, a ko nije gledao sinoć Anoru, neka požuri, čim se pojavi u bioskopima ili na kioscima, sigurno film iz ovogodišnje produkcije, koji mora da se gleda.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu