Užasi puberteta - Marka Žvaka

The Plague je doživeo obilje hvalospeva na netu i šire, baš ga hvale, ono, kao savršen film. Ja baš i ne bih mogao da se složim, mada je svakako daleko od toga da je loš film. U pitanju je još jedna varijacija na temu vršnjačkog nasilja, ovaj put u najosetljivijem dobu – pubertetu. Glavni problem filma je, što se mene tiče, u tome da je prilično predvidljiv, da jednostavno, kada negde na početku filma vidite da u tom nekom vaterpolo kampu za decu postoji jedan dečak koji je izolovan i koga su vršnjaci nabedili da ima kugu (a u stvari, ima samo bubuljice shodno pubišu), odmah vam je jasno kojim će putem sad sve to da ide. Samo korišćenje kuge kao metafore je, ono, prst u oko, a i ono što se dalje dešava nije manje očigledno. U centru priče je dečak koji je nov u kampu i koji je nešto osetljiviji, pa zahvaljujući toj svojoj osobini ubzo i sam bude ekskomuniciran. Elem, film mi je bio blago dosadnjikav (tu sam u manjini, očigledno), ali neki kvaliteti mu se ne mogu poreći. Prvo film je izuzetno efektno slikan, scene u bazenu i oko bazena su tretirane u nekakvom polu-slow motionu, voda je prelepo plava :), a još kada se pojave devojčice koje se, pogađate, bave sinhronizovanim plivanjem, jednostavno umirete u tinejdžerskom voajerizmu. Reditelj debitant Charlie Polinger je očigledno fan Kjubrika, čak se, zbog količine sličnih scena može reći da je The Plague neka vrsta parafraze prvog dela Full Metal Jacket-a, sve sa onim tipičnim kjubrikovskim scenama psihotičnog zurenja u kameru. Glumački dečiji ansambl je zaista odličan (jedini odrasli glumac u filmu je Joel Edgerton), naročito mi se dopao mali negativac (klinac se zove Kayo Martin, i imam osećaj da ćemo ga dosta često viđati u budućnosti), zapravo, davno nije bilo takvog malog đubreta, da čovek navija za to da ga neko jednostavno udavi u bazenu; međutim, malom negativcu se, u stvari, dešava nešto realno strašnije – zapostavljen je od strane roditelja, koji su mu platili dve smene u tom kampu, ne bi li se, valjda, na miru bavili svojim biznis životima. Taj aspekt zapostavljene dece je takođe kvalitet filma i pomalo mi je žao što toga, u stvari, nema više u filmu. Da li je film trebalo da ode skroz u horor je pitanje na koje nije lako dati odgovor, odsustvo razrešenja sa odsecanjem ruku i krvoliptanjem bi moglo nekog da razočara. Okreni obrni, The Plague je pristojan film, koji nam dolazi u ovo neko doba godine kada je takvih filmova malo, tako da, pretpostavljam da nećete pogrešiti ako ga pogledate, na zdravlje.

imdb stranica filma