Volite li ljuto? - Marka Žvaka

Ja, na primer, ne volim kad je hrana ljuta. Čini mi se da ne osećam druge ukuse, itd. Zato me je uvek čudilo kad Anthony Bourdain hvali ljutu hranu i uživa naročito u spektakularnoj ljutini jela. S vremenom sam uspeo, pre svega sa kineskom hranom, da zavolim neka ljuta jela, shvatio sam, da ponekad, ako je dobro spremljeno, postoji tačna, obično dosta velika količina ljutine koja omogućava da u drugom talasu snažno osetite ostale ukuse koje vam to jelo nudi. Sličan slučaj je sa filmom Supstanca, u suštini komedijom kojoj preterani body horror elementi, ogromne količine grotesknih detalja, krvi i sluzi služe da se pojačaju komedijski efekti filma. Zato je Supstanca, ako je gledate u bioskopu, sasvim posebno zadovoljstvo – dolazi do komešanja publike, mnogi (uključujući i mene) se smeju glasno, punim plućima, dok drugi mogu i da negoduju – neki stranac je počeo glasno da se buni za vreme filma i da ironično imitira nas koji se smejemo. Supstanca je, međutim, film koji doživljava opšte ditirambe kritike ovih dana i onda tu treba biti oprezan; naročito je problematično zbog čega pohvale dolaze. Činjenica je da rediteljka Coraliie Fargeat daleko od toga da bude apolitična i Supstanca je šamar ženama, ali i muškarcima, šamar našem strahu od starenja i generalno – šamar društvu spektakla u kome živimo. Ovo, svakako treba razumeti, ali treba razumeti i da to nije nešto zbog čega bi film bio dobar ili loš. Film je dobar zato što je božanstveno duhovit, zato što Coralie Fargeat uspeva da u svakom trenutku nađe jednu pravu (i popriličnu) količinu body horror elemenata (ili ljutine o kojoj govori Bourdain) zahvaljujući kojoj njen humor funkcioniše odlično. Ostaje samo da pohvalim Moore, Qualley i Quaida (sve troje odlični) i da vas poćeram u bioskop. A tamo ćete se, u zavisnosti od ljutine koju možete da podnesete, smejati ili kukati, pa šta vam bob da….

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu