Nekoliko pravih izbora - Marka Žvaka

Hteo ili ne hteo neko da prizna – gledano trezveno unazad – kanski pobednik je uvek film koji valja sigurno pogledati, pa sad, šta vam bog da, možda i pogledate nešto što vam se neće svideti, preživećete. Onda dolazi sledeći nivo te teze – kada je kanski pobednik francuski film, postoje razlozi, takođe gledano unazad, za određenu opreznost, bivali su francuski pobednici Kanskog festivala razni, neke od njih uopšte retko ko i pamti. ‘Fala bogu, pa ovaj put nije tako – Anatomija jednog pada je u svakom pogledu odličan film, gotovo savršen u onome što radi, a to je jedna temeljna, minuciozna analiza karaktera u situaciji raspadanja jednog braka. Odličan je scenario Justine Triet i Arthura Hararija; velika evropska glumica Sandra Huller u glavnoj ulozi briljira, ali to smo i očekivali. Ono što je, međutim, velika zasluga rediteljke je pre svega nekoliko izbora koje je morala da načini i koji su se pokazali kao ispravni. Prvo, način na koji je postavljen lik dečaka, kasting samog glumca, kao i način na koji se “igra” njegovo slepilo je izuzetan i rekao bih najbolji moguć; tema je bila veoma potentna za razvoj feminističkih prvoloptaških teza i to je Justine Triet uspešno izbegla, stavljajući ispravno fokus na ljude i njihove odnose. I na kraju – oživljena je sudska drama, žanr za koji nisam verovao da mi uopšte može biti interesantan. Moguće da je Anatomija jednog pada i dosta strejt film, međutim takav kakav je, on je gotovo savršen. Vreme je dakle za Justine Triet i njenih pet minuta, slava i aplauzi joj slede i to je potpuno zasluženo.

imdb stranica filma

sa kanske premijere