O bombi, o zločinu - Marka Žvaka

Lično, bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki smatram jednim od najvećih, ako ne i najvećim zločinom u istoriji čovečanstva, te mi svi uspešni višedecenijski propagandni trikovi koji uspevaju da zamagle tu činjenicu idu na nerve, ali sam pogledao ovaj dokumentarac kao pripremu za gledanje Nolanovog Openhajmera. Pri tom, bavljenje čovekom koji je, u suštini bio važna, ali ipak samo jedna karika u onome što je prethodilo bacanju bombe, a ne Herijem Trumanom i bezbedonosnim korom oko njega, koji je odluku o bacanju bombi doneo takođe smatram propagandnim trikom, koji ne bez razloga, rekao bih dolazi na red baš sada. I ako je u talking heads koncepciji ovog dokumentarca sve vuklo na novu relativizaciju, uz cinična objašnjenja kako je bomba poslužila da zaustavi ratove, kako se sami japanci nikada ne bi predali pa je bomba spasila mnogo života :D, te da je bilo obavezno bombu negde isprobati – negde u poslednjoj trećini filma se pojavio odličan snimak Harija Trumana dok objavljuje da je bomba na Hirošimu bačena i čini se da je to prilično veliki korak za zvaničnu Ameriku, da je konačno vreme problematizacije ovog zločina, te prave istorijske revalorizacije istog došlo. Sam film se, što je dobro i završava na toj noti – o pokajanju Openhajmera, tvrdoglavom Trumanu koji ne želi da prihvati krivicu i nebrojenim nevinim žrtvama, ženama i deci koji nikome nisu ništa skrivili. Za to – preporuka.

imdb stranica filma