Odlično, za početak - Marka Žvaka

Urchin je debitantska režija britanskog glumca u usponu Harrisa Dickinsona (Triangle of Sadness, Beach Rats i najvažnije Snapper) i kao debitantsko ostvarenje svakako daje povod da u budućnosti očekujemo još zanimljivih stvari od Dickinsona. Priča je, u neku ruku, pomalo stereotipna – Mike, glavni junak je mladi beskućnik i narkoman koji zaglavi u zatvor pošto napadne čoveka na ulici. Najveći deo filma mi pratimo njegov post-zatvorski period, gde, uz apstinenciju, pokušava da stane na noge. Priča je ispričana na način na koji bi je možda i Mike Leigh ispričao, dakle, u pitanju je odsustvo bilo kakvog moralističkog diskursa i tu je Dickinson u dobroj meri uspeo – i ako glavni junak daje malo nade da će se promeniti mi ipak za njega navijamo; ponekad ovaj lijevski realizam biva presećen sa nekoliko oniričnih scena, koje se mogu tumačiti na različite načine – meni se čini najviše da Majk u liku misteriozne žene sa kapuljačom vidi svoju smrt, mada ima i drugih tumačenja. Vrlo brzo, negde na pola filma otprilike, čak dok još Majk nije prekršio svoju apstinenciju izgleda da mu nema spasa; stvar je u tome što Majk ima problema sa određenim besom u sebi i psihološki rad socijalnih ustanova ne može da mu pomogne; on je suviše dugo na ulici, ne može da shvati  i prihvati susret sa svojom žrtvom, nije u stanju da to shvati pozitivno, suviše dugo je nasilje za njega bilo jedini način opstanka. Sam kraj je urađen opet u oniričnom stilu, i tu Dickinson pokazuje određenu količinu originalnosti. Film nosi Frank Dillane (koji, zanimljivo, dosta liči na našeg Bojana Žirovića 🙂 ) čija je igra gotovo naturalistička i koji izbegava sve zamke holivudskih ekranizacija ovakvih tema. Odličan debi, pa sad, videćemo u kom pravcu će se rediteljska karijera Harrisa Dickinsona dalje razvijati, ovaj film svakako daje razloga da se veruje u njega.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu