Posle kraja, pre početka - Marka Žvaka

Godfrey Reggio je najviše poznat po svom legendarnom filmu Koyaanisqatsi – dokumentarcu koji nema narativ, već se bazira na impresivnoj lepoti i emocijama snimljenih pejzaža, prirode, grada, ljudi, itd, a sve sa danas već hrestomatijskom muzikom Phillipa Glassa. Dakle Reggio se davno odrekao onoga na čemu se bazira gotovo čitava istorija filma – pričanja priče. Once Within a Time nije izuzetak od tog pravila, ali je svakako nešto novo u njegovom opusu – ovaj put je u pitanju (recimo) igrano-animirani film, koji Reggio potpisuje zajedno sa svojim stalnim montažerom Jonom Kaneom. Kroz jedan, hajde da kažem kaleidoskopski prikaz zbivanja Reggio nas vodi kroz slike nastanka i propasti naše civilizacije. Njegov odnos ka tehnologiji je ovde, moguće i paradoksalan. Dok, ako ja dobro razumem film, Reggio gotovo okrivljuje tehnologiju za propast planete (a ne treba mnogo pameti da se čovek složi sa tim), istovremeno pravi ostvarenje koje veoma otvoreno zavisi od tehnologije, stop-motion animacije u savremenim uslovima. Druga stvar koja je ovde bitna je da film veoma umešno hoda po ivici žileta – nije jasno da li gledamo kraj planete ili, u stvari, početak novog života; i sam Reggio je zapravo svestan ovoga, otud i dosta citata iz Kjubrikove Odiseje. Na kraju, ipak, opstanak civilizacije se pripisuje povratku prirodi, u koji nas uvodi niko drugi do Mike Tyson 🙂 ; Once Within a Time je otprilike ekološka bajka – kaleidoskop – zanimljiv izlet koji nas podseća da film ne mora uvek biti samo naracija, a da život ne mora biti konformistički. Koliko smo blizu/daleko od spasa putem ovih saznanja (ili bilo kojih drugih), ostaje da se vidi, a kako stvari stoje nećemo još dugo čekati na to.

Film je prikazan na ovogodišnjem FEST-u.

imdb stranica filma

malo duži intervju sa Reggiom