Svakom svoj orkestar - Marka Žvaka

Tom Jenkinson zvani Squarepusher, britanski eksperimentator, heroj drill & bass-a, se vratio! Kammerkonzert, njegov sedamnaesti studijski album je, kao i prethodni Dostrotime – album-posledica Korone. I dok je Dostrotime direktni minimalni zaokret ka unutra, provociran Covid situacijom, Kammerkonzert je album koji nije ranije izveden upravo zbog Korone – Jenkinson je počeo da vežba i da radi sa određenim klasičnim muzičarima, pa i sa orkestrima, hteo je da odvede svoj zvuk u tom pravcu. Onda je nastupila Korona i bilo je nemoguće vežbati sa orkestrom, pa je sve stopirano. Ali, ono što je u glavi i srcu muzičara ne može biti stopirano i Jenskinson se vratio zvuku orkestra na zaobilazan način; Kammerkonzert je četrnaest stvari koje su odsvirane na kraju tako što ih je Jenkinson odsvirao sam: otud i naziv albuma (kamerni koncert, sobni koncert). Elem, ono što se dobija super interesantna muzika, koja flertuje sa džezom i klasikom, ima strukturu najčešće Jenkinsonovih IDM stvari, a zvuči često kao nekakva muzika za jurnjavu kolima u akcionim trilerima… Sve to se nekako najavljuje u drugoj stvari na albumu Central (imate gore video koji i jeste najavio album) – funky, jazzy bas linija vodi stvar u nekakvom pravcu “krimi misterije”, a onda se pojavljuju strings koji je raslojavaju, usporavaju i pomenuta misterija se ne razrešava, ali se produbljuje i kad se stvar završi ništa vam nije jasno. I tako, četrnaest nepredvidljivih stvari, koje imaju samo dve konstante – zvuk kamernog orkestra (koga, je li, nema) i skverpušerovsku logiku ritmova, iščašenu iz drum & bass-a, preostalu da lebdi negde oko nas, još od devedesetih godina prošlog veka. Dovoljno za uživanje, što se mene tiče.

čitav album na jućubu