Princ u svetu investitora - Marka Žvaka

Danas teško da bilo šta može iznenaditi kada je u pitanju najpoznatiji komad svih vremena i u ovom Hamletu, Hamlet šmrče koku, ubija surovo i dete je nekakve indijske tajkunsko-investitorske  porodice u Londonu. Ali, Aneil Karia je blagosloven time da može da radi sa Riz Ahmedom, koji to može sve da izvuče glumački, da da prilično originalan smisao Šekspirovim replikama. Ono za šta je pak Karia itekako zaslužan je prilično radikalan i hrabar štrih. Pre svega, Karia je izbacio Horacija, pa je Ahmedov Hamlet stalno u monologu i mi dobijamo priču koja je prilično viđena iz prvog lica; još je izbačeno dosta toga – nema grobara, nema raznih Hamletovih monologa (“O kakav podlac niski rob sam ja” je takođe izbačen), nema Ofelijine scene ludila, Rozenkranc i Gildernstern su mrtvi  🙂 , itd. Imamo zato jedan prilično furiozan ritam koji na svojim plećima apsolutno nosi Ahmed, u čije glumačke kvalitete stvarno niko ne može da sumnja – on je glumac koji je sav u nervu, njegova igra je nezaustavljiva, a sredstva prilično nevidljiva, uglavnom vrh vrhova. Odličan kontrapunkt mu daje Art Malik kao Klaudije, čiji je tekst prilično ištrihovan, ali je on ovde kralj koji pažljivo posmatra Hamleta od prvog njegovog pojavljivanja na očevoj sahrani. Radnja uglavnom juri kao luda dok ne dođe do glavne intervencije – Fortinbras predvodi beskućnike/migrante, a zna se – Fortinbras je onaj koji će doći. Sve ovo što sam do sada ispričao, naravno, ima određenih mana, neki put prelazi deluju kao da su izvedeni sekirom, ali je zaista zadivljujuća sposobnost Karie da stavi čitavu radnju komada u jedan manji okvir filmske realnosti, gde se scena sa duhom, recimo, skroz slije sa scenom svadbe, sve je to vrlo umešno povezano. Ahmedov Hamlet, kome nisu ostali monolozi iskupljenja ne preza od nasilja, ulozi su previše visoki, a i stric mu je, bez ikakve dileme u filmu, namenio brzu smrt. Polonije (Timothy Spall) i njegova deca (Joe Alwyn i Morfydd Clark) su zvezdana podela trenutka u Britaniji i oni obavljaju svoj posao više nego zadovoljavajuće. Na kraju krajeva, ostaje ta krajnje angažovana politička nota o deložacijama koje izvodi Hamletova tajkunska porodica da bi se bogatila – dakle, ovaj Hamlet zaista ima sve i valja ga pogledati, jedan od boljih u poslednjih milion godina. 🙂

imdb stranica filma