Tehnom kroz epohe - Marka Žvaka

Dobro, ovaj album je izašao pre otprilike godinu dana, ali nikada nije kasno za Surgeona. Srdžn, Sturgeon, Srđan – samo su neki od internih nadimaka kojima smo još od druge polovine devedesetih krstili, u kovitlacu rejva, čoveka čije je, u stvari, pravo ime Anthony Child i koji je svojim delovanjem, pre svega svojom produkcijom obeležio moj period ljubavi za elektronsku muziku, koji traje i dan danas. Šta se može reći o ovome albumu, a da bude bar relativno novo – Surgeonova produkcija razbija, kao i uvek, u suštini to je tehno, on je sam u stvari tehno. Ovaj album se pomalo razlikuje od drugih – ko je slušao Surgeona uživo zna da njegovi živi nastupi nemaju baš puno veze s njegovom produkcijom – u pitanju su neke vrste elektronskog džem-sešna, kraljevstvo improvizacije. E, pa Crash Recoil je album koji je nešto bliži njegovom live zvuku, nego onome što je do sada objavljivao i to je ključna novost. Okreni, obrni – bilo koju stvar na albumu možete da zamislite u setu nekog od, recimo, detroitskih majstora, a svako će već imati svog favorita na albumu. Moj je stvar koja završava album Hope Not Hate koja čitavom albumu daje jednu tačku koja upućuje na neuništivost tehno zvuka koji prevazilazi epohe. A tako čitav album – ima tu dosta industrialnog zvuka, ima naravno pravog pravcatog tehna, ima riznice semplova koja kreira zasebnu atmosferu nekog imaginarnog filma – ima mnogo, mnogo toga, treba slušati, slušati, pa đuskati, koliko vas noge nose….

čitav album na jućubu