U zabranjenoj zoni - Marka Žvaka

Retki su filmovi koji, idući protiv pravila, već uspostavljenih konvencija, menjaju i film sam. Još su ređi, međutim, filmovi koji idu protiv uspostavljenih moralnih zakona, zadirući iza “granice dobra i zla”, ostavljaju gledaoca gotovo nemim. E, pa Sparta je takav film. Seidl se usudio da analizira, opservira, premereva nešto što, u suštini, jeste tabu; njegov odnos prema tabuu (pedofiliji), nije moralno neutralan, ali ne pripada ni moralnom mejnstrimu, koji je, pošto je u pitanju tabu, jedini moralni ugao, obavezan za sve. I ako se kontroverza, izazvana člankom u Špiglu odnosi na nešto drugo, čini se da je u pitanju, svejedno reakcija na ovaj Seidlov ulazak u “zabranjenu zonu”. Sparta nije film bez mana, ali seciranje ove teme iz takve blizine čini da te mane postaju neprimetne. Film, na primer, nije duhovit i zabavan kao njegov prethodnik iz ovog diptiha – Rimini. Sparta je kao veliki talas koji se približava i koji vas može potopiti: plašite se, ali uviđate da je dolazak talasa neumitan. Sparta je, skoro pa horor.

imdb stranica filma