Jednom panker, uvek panker - Marka Žvaka

Možda Dead $oul$ jeste jedan anahron film, ono što bi mnogi nazvali muzejskim, ali nekako ne osećam da sam uopšte izgubio vreme gledajući ga. Dakle, ovo je nekakav vestern film po motivima Gogoljevih Mrtvih duša, što zvuči interesantno, međutim, ovo je, istovremeno, još jedno pankersko ostvarenje svojstveno samom Alex-u Cox-u, čoveku koji je utkao pank u čitavu svoju karijeru, provlačeći ga, što tematski, što estetski, kroz gotovo sve svoje filmove. Elem, zato nema smisla žaliti se na to što je taj vestern čudan, što ne ispunjava žanrovske puteve, što se odjednom pretvori u mjuzikl, pa u stop-motion animaciju, i to nikog drugog do Phill-a Tippet-a. U tom smislu naravno da ovde ne treba ni tražiti neku vernost Gogolju, naprotiv, potpuno je pankerski način kako Cox bez ikakvih skrupula secka i igra se Gogoljem. Pa, onda, što je veoma zanimljivo – dok Gogoljev roman ostaje i dalje otvoren za razna značenja, Cox bukvalno na kraju svog filma postaje bolno eksplicitan i smisao filma, značenje, su veoma jasni, ono baš – u glavu. Elem, još dosta stvari je onako, usput, umeo da uradi Cox – da se posere na savremeni kapitalizam, da se još više posere na AI, da ubaci u film starog pank ortaka Edwarda Tudor-Pole-a i što mi je posebno drago, da se posere na Šindlerovu listu, baš onako, slatko. Uspeo je i da sam odigra Strindlera, odnosno Čičikova (kod Gogolja), glavnu ulogu koja je, onako gogoljevski puna aluzija, a često ispražnjena od konkretnog značenja. I to konkretno značenje, ovde, onako pankerski, postoji. Elem, matori Cox je ostao veran sebi i svojoj punk mladosti, a znam mnoge koji nisu, koji su se usrali i prodali. I oni će nešto naučiti iz ovog filma. 🙂

imdb stranica filma