Arlo Parks ima sve - Marka Žvaka

Svakako jedan od očekivanijih albuma godine je drugi album Arlo Parks – My Soft Machine. Ako se veliki uspeh prvog albuma, često (i prilično nezasluženo) pripisivao Koroni i karantinu, sada više tih okolnosti nema i možemo da kažemo – Arlo Parks je potvrdila sve ono najbolje što se o njoj mislilo. I da je vlasnica autentičnog, šarmantnog i emocionalnog vokala; i da je odlična autorka; i da je, na kraju krajeva, sposobna da napiše i hit i da napravi ujednačen album. My Soft Machine je zavodljiv od prvog trenutka, a već kad krene treća stvar – Devotion – osvojeni ste i morate da ga vrtite bez prestanka. Jer sve na ovom albumu je oko posvećenosti, i kao što tekstovi govore o tome, i  vi se posvećujete Arlo Parks. Ovako kad slušate album, na prvi pogled se čini da je u pitanju stabilan rast jedne velike zvezde, međutim ono što znamo je da je Arlo Parks u međuvremenu imala velikih psihičkih problema, pre svega izazvanih preteranim izgaranjem i radom. Srećom, uspela je da odmori i My Soft Machine zvuči i sigurno, a i sveže. Produkcija je jako nežna, gotovo sanjiva. I dok traje Pegasus (otpevan u skladnom duetu sa Phoebe Bridges) nema više dvoumljenja – pred Arlo Parks je čitav svemir, a ona izgleda kao neko ko će ga i osvojiti.

čitav album na jućubu

Arlo Parks izvodi Radiohead – Creep