Žalost koja se vraća - Marka Žvaka

Nešto stariji muški čitaoci ovog sajta (pod razumnom predpostavkom da im je odsluženje vojnog roka bilo traumatično) će biti verovatno upoznati s fenomenom onog sna kada ponovo idete u vojsku. Dobijete poziv i kao ono mislite – pa ja sam već bio u vojsci, ovo mora da je greška – al’ ni pet, ni šest – već ste u vojsci, zadužili ste opremu, spremate se za postrojavanje, itd. To je, dakle, jedan košmar od koga se probudite u znoju i nije vam uopšte svejedno neko vreme posle toga. E pa, Rose of Nevada je snimljena kao tako neki san – glavni junak je uvučen u prošlost, on je, potpuno nejasno na koji način prisiljen da ponovo proživljava tragediju koja se desila i nekom tom logikom sna, on kreće na ribarenje na brodiću koji se zove Rose of Nevada (kakav retro naziv) svestan da se katastrofa približava. Moguće je ovaj film razumeti na više načina, a najverovatniji je onaj o žalosti koja se vraća u talasima, iz dana u dan i nemoguće je se rešiti. Mark Jenkin je sve ovo izrežirao jako interesantno, sa autentičnim šmekom britanskog folk horora, sa jednom strpljivom, tvrdoglavom idejom da se ne sme žuriti. U Rose of Nevada je svaka replika bitna, svaki pogled glavnih aktera je konkretan i značajan – čini se da Jenkin jako drži do atmosfere i ona jeste jedino čime on pravi horor. Dramaturgija sna koji se ponavlja i iz kog je teško izaći svakako nije nova (prvo mi pada na pamet Šabrolovo Alisino poslednje putovanje), bilo je dosta takvih filmova, ali Jenkin uspeva da kroz to prođe veoma stilski čisto i film izgleda sjajno, bez obzira što je, čini se, veoma jeftin. George MacKay i Callum Turner su zvezde u naletu, a ostatak podele je, rekao bih, još i bolji od ove dvojice. Valja pogledati, naročito ako volite kada Englezi krenu malo van glavnih tokova.

imdb stranica filma