Burdejn pre Burdejna - Marka Žvaka

Matt Johnson je sve, samo ne dosadan. Em mu je ovo drugi film ove godine, em je posle Nirvanna the Band the Show the Movie koji je bio oličenje partizanskog načina snimanja filma sa nemogućim zahvatima, putovanjima kroz vreme, organizaciono ostvarenim podvizima, sada snimio potpuno drugačiji film, realno strejt do daske. A nije da ljudi nisu očekivali potpuno suprotno – ime Anthony Bourdain-a se uvek vezivalo za nekakav, gotovo rocknroll eksces u svetu tv kulinarstva, on je bio uvek heroj publike koja hoće nešto drugačije i od tako mejnstrim programa kao što su emisije o hrani. I tu je Johnson bio, kao i uvek, za neki korak ispred svoje publike – napravio je jedan, pa, može se reći, konvencionalan film o odrastanju, gde, u stvari, da ne znate da je ovo film o Bordain-u, bi mogli lepo sve to odgledate kao bilo koji takav film o fiktivnom junaku. I što je najbolje, uradio je sve to, onako, kao mator. 🙂 Tony vas drži od početka do kraja, ta nostalgična 70s atmosfera, fetišizirano naslađivanje lokacijom (Provincetown je mestašce na rtu Kod, Masačusets), u stvari, uživanje u neformalnoj fast fud kulturi mesta (što je, u stvari, jedna jako bourdenovska stvar), 70s saundtrek i čitava priča zasnovana na klasičnim motivima filma o odrastanju (dečko hoće devojku, dečko juri za devojkom, dečko, usput postaje čovek).  Dominic Sessa je tu legao ko kec na jedanaest (zaista, njegova faca “so 70s”), a ni Banderas, kao njegov rani kulinarski guru, nije bio davno tako dobar. Razni, i tragični i smešni elementi legende o Bourdain-u su ovde ukomponovani na drugu loptu, dok je film sačuvao tu žanrovsku koherentnost koja nas vozi od početka do kraja, bez problema. Elem, ove godine 2:0 za Matt-a Johnson-a, a i sledeće godine se nadamo nekom sličnom rezultatu.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu