Nežni apsurd - Marka Žvaka

Knjige Erlenda Lua, barem ovih nekoliko koje sam čitao do sada su jako zabavne. Na primer, Dopler je bio neočekivano duhovit dok se bavio čovekom koji je otišao u šumu, da tamo bude i da ne radi ništa. Ipak, Pakao je prevazišao sve što sam do sada pročitao – ovaj kratki roman je toliko smešan, toliko razigran u sjajnoj ideji da glavna junakinja nađe muškarca baš u paklu i to na rukovodećoj poziciji…. Lu se, dosta opušteno i neobavezujuće sprda sa tipično ženskom idejom razvoja – glavna junakinja u novom muškarcu vidi potencijal, a sad, što je on sam đavo, bože moj, niko nije savršen. Ma, đavo je, ali nije loš….Čitajući Pakao ćete uhvatiti sebe kako se više puta glasno smejete, jer je čitava situacija toliko apsurdna, toliko je Lu staložen i dovoljno smiren da izvuče sav mogući humor iz situacije – jednostavno Pakao je jedan od smešnijih romana koje sam pročitao poslednjih godina. I povrh svega, kada to jednostavno ne možete da očekujete – ima i hepiend, u stvari glavna fora je ovde što Lu prilazi ovde čitavoj priči sa jednom neuhvatljivom blagošću, igra se nežno, baš nežno i to radi posao.  Lu je u životu radio dosta raznih stvari, bio psihijatar, učitelj, snimao filmove i video spotove, ali ovde, čini mi se, najviše se vidi njegov rad u pozorištu, ta mogućnost da stvari dovede do apsurda i da tu nađe humor. Vidim da se kod Geopoetike u međuvremenu pojavila još jedna njegova knjiga i moram da je imam, nema vremena za gubljenje.

cover fotografija – Jarle H. Moe jarlehm.com / Nordiske Mediedager

intervju s Luom u Politici, pre petnaestak godina