Samo zbog glume - Marka Žvaka

Malo je reći da nisam nikakav ljubitelj brazilskog reditelja Waltera Sallesa, čiji filmovi su mi uvek bili jako konfekcijski, čak i kada se bavio temama koje su očigledno davale prostora da se izađe iz konfekcije i snimi nešto neobičnije (recimo ekranizacija Kerouakovog romana On the Road). Ni sa ovenčanim Oskarom Ainda Estou Aqui (engl. I’m Still Here) nije drugačije – film priča priču o hapšenju i ubistvu brazilskog političara Rubensa Paive, i stradanju njegove porodice opet na jedan, recimo, pomalo staromodan način, kroz nekakve realističke mejnstrim ključeve (glumci liče na junake, prikazana je jedna srećna višeklasna porodica, jedno savršenstvo života, svi srećni, svi se vole, opšta idila, a nije se mnogo otišlo dalje ni u prikazivanju represije koja se stalno dešavala, od kada je vojna hunta potpomogunuta od strane SAD, zbacila predsednika i došla na vlast). Elem, zašto onda uopšte preporučujem ovaj film? Pa pre svega, jer je sama priča vredna da bude ispričana, jer je Paiva bio samo jedan od hiljada žrtava diktature koja je trajala dvadesetak godina; drugi, mnogo bitniji razlog je izvanredna uloga Fernande Torres koja je zaista fantastična glumica – u stanju je da bez ikakvih spoljnih sredstava odigra sav strah, užas i frustraciju koje joj je hapšenje i ubistvo muža donelo. Negde u drugom delu filma imate scenu kada, pošto je primila vest o muževljevoj smrti, vodi decu na sladoled, gledajući okolo srećne porodice (još jedno osrednje Sallesovo rešenje) i gde igra tu suzdržanost, tu masku koja hoće da eksplodira, gde jednostavno vidite ogromnu nesreću koja ne sme da bude pokazana….Tako da eto – ako vam je stalo do nečeg originalnog i inventivnog, to vam ovaj film neće dati, ali će vas častiti jednom velikom ulogom velike glumice, pa vi sad vidite…

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu