Tripovanje na groblju - Marka Žvaka

O, kakav su samo band Goat! Ponikli su negde duboko u pastoralnim predelima švedske unutrašnjosti, konkretno, u veovatno nadnaravnom selu Korpolombolo. Šta se tamo dešavalo, samo bog zna. Ili đavo. Usledilo je pet sumanutih albuma nekakve world psihodelije i kad čujete prvi put Goat, odmah se zapitate: kako je moguće da ja ranije nisam čuo za ovaj band? Psihodelično rokanje sa world motivima deluje tako poznato, tako kao neki soundtrack za svet u plamenu. E, sad, na novom albumu Medicine imamo promenu, moguće i sudbonosnu – iz proverene formule izostaje ono “world” i dobijamo esenciju psihodeličnog roka, Moguće Goat na Medicine zvuče i žešće nego ikad ranije. Negde gore neke vatre, nešto se važno dešava, ali mi dobijamo samo muzički odjek svega toga. Tako gitara na I Became the Unemployment Office zvuči gotovo hard rock, ali glas dolazi negde iz dubine svega; uvodna Impermanence and Death nas odmah postavlja u centar okultnog kruga, gde glavnu reč vodi gotovo džetrotalovska flauta; ista flauta pravi od Tripping in the Graveyard uvodnu muziku za neki giallo film…. i tako dalje i tako dalje. Goat su zapalili vatre u mom kompjuteru, sobi i mome mozgu. Dalje nemam šta da kažem, ostaje mi samo da gorim, gorim, sve dok me ima, sve dok ima vatre…..

čitav album na jućubu