Kad se mesec pali/gasi - Marka Žvaka

Posle spektakularnog nastupa na ovogodišnjem Changeover-u, nije bilo druge da se pobliže upoznam sa škotskim bendom Taupe. Dosta je pomoglo što je i drugar bio oduševljen pa je pazario ploču. Elem waxing/waning potpuno odražava istu onu freestyle energiju koju imaju očigledno i njihovi živi nastupi. U stvari, naziv albuma je odličan – waxing je period od mladog meseca do punog meseca, a waning, kada se mesec “gasi”, dakle od punog, do ponovo mladog. I zaista na albumu imamo dve vreste pesama – prvo, imamo ritmične stvari sa čvrstom gotovo rokerskom (ali džezerski improvizovanom) svirkom, snažnom, konkretnom gitarom Mike Parr-Burman-a; a druga vrsta su stvari koje se icrpljuju u nekakvom noizerskom, daleko opuštenijem dekonstruisanju stvari, gde se saksofon i gitare razlivaju u neku vrstu raspada (recimo naslovna stvar je takva) . I to mu dođe recimo onda waxing and waning. Po ideji benda, ovo bi žanrovski pripadalo nekom math rocku pomešanom sa free jazzom i skronkom (što je noise rock, otprilike). Taupe uopšte nisu zainteresovani ni za kakav pop ugođaj – stvari su takve da se sve konstantno menja, retki su trenuci kada možete da zapamtite kakvu temu, melodijicu, šta li…. zato, umesto toga – tu su spektakularne promene ritma, gitarsko – saksofonske eskalacije do nivoa žestokog prašenja, koje je u stanju da iščezne u taj raspad, da ga nema, pa da se iznenada, kada ga najmanje očekujete pojavi. I to kači neku eksperimentalnu stranu Sly-a Stone-a, Johna Zorna, itd. Ali, mi ovde, u Beogradu, kad čujemo ovako nešto – uvek se jedino i setimo Koje i Discipline kičme – i to nam je više nego dovoljno, to nam je ono malo prošlosti, ono malo večnosti, ono malo slobode. I ima neke pravde u tome što je baš kod nas zašao band kakav je Taupe.

čitav album na njihovom bandcampu