Grubi humor i usamljenost - Marka Žvaka

Zanimljivo je da je The Incomer baš ono narodna komedija, kakvu nemamo često prilike da vidimo kada su Britanci u pitanju. Film je postavljen na veoma jasnim okolnostima – glavni junak radi u nekakvoj državnoj agenciji za džentrifikaciju i ima, mimo svoje volje zadatak da istera stanovnike jednog škotskog ostrva iz njihovog decenijskog doma. I sad, pošto ovo dvoje stanovnika ostrva (brat i sestra) žive sami na tom ostrvu čitav život, nemaju ni radio, televizor, a kamoli net, veruju u natprirodne stvari, na primer neku vrstu Pazuzua, i uopšte vode anahron život svojih predaka od nekih više stotina godina unazad. To je jedan dosta sumnjiv glavni izvor komičnih situacija, ali reditelj – debitant Louis Paxton, koji je do sada samo radio na televiziji, nema ni najmanju nameru da stvari napravi malo suptilnije, nego ovaj humor kulturnih razlika je baš nekako grubo, nebrušeno ostavljen za bukvalno najširu publiku da se smeje. O svemu tome svako od nas sigurno ima svoje mišljenje, ali se Paxtonu mora priznati nekoliko bitnih stvari. Prvo, i ako je film neujednačen i negde u drugoj polovini prilično pada intenzitet, ne može se ipak reći da je Paxton pogubio konce i čitava radnja se nekako, prilično jasno dovuče do kraja, koji je čak i dirljiv. Drugo, nekako, mimo džentrifikacije kao teme, neočekivano se uvukla jedna druga moguće i zanimljivija tema – The Incomer se bavi na drugu loptu usamljenošću svojih likova i moguće da je to gubitak fokusa, ali mi je drago što se on desio, jer to daje filmu jednu ipak malo dublju notu. I treće – igra glumaca je odlična – Domhnall Gleeson je odličan, ali i Gayle Rankin i Grant O’Rourke (sestra i brat) su zaista na nivou zadatka. Elem, The Incomer valja pogledati kao debitantsko ostvarenje reditelja koji teži mejnstrimu i videćemo koliko će na toj “najtežoj” sceni dogurati.

imdb stranica filma