Ljubav u petom setu - Marka Žvaka

Dobro, Luca Guadagnino jeste verovatno najprecenjeniji reditelj današnjice (ako ne računamo Nolana, koji je merna jedinica za precenjenost – Guadagnino je jedno 0,14 Nolana). Otuda je uspeh i pre svega neka istinitost odnosa između likova u filmu  Rivali jako prijatno iznenađenje. Sve čega sam se plašio se nije ostvarilo – Guadagnino je uspeo da ipak ne leti površno sa hip teme na hip temu, a uz to Rivali i nisu, u suštini, film o sportu, jer se u njemu svaka priča o sportu tretira jako neozbiljno (jedan od glavnih junaka je osvojio sve grand slemove osim US Opena, a igra čelindžer “da bi dobio na samopouzdanju”, mo’š misliti). Rivali su ljubavna drama, a taj ljubavni trougao koji u filmu postoji je pre svega ubedljivo napisan, a onda i solidno izrežiran. Tako je Guadagino uglavnom uspeo, sa sasvim malo foliranja (takođe uspeh) da se pozabavi savremenim muško-ženskim odnosima na dosta dubok način, koji bi nekome ko bi hteo o tome da razmišlja, mogao čak i da se učini pomalo kontroverznim. Rivali u filmu su dva muškarca koji imaju još sasvim malo energije i motiva da se bore za ženu (i nula energije za tenis, u stvari), koja ne može da se odluči da li želi da bude muza ili da se takmiči. I to vam je neka priča ovog vremena. Film je vrlo pristojno odglumljen, Zendaya nije bog zna šta, ali i ne smeta. Mike Faist je dobar, ali zato Josh O’Connor (La chimera) briljira u odlično napisanoj ulozi autsajdera koji ne yebe živu silu, sa čim valjda 99% publike može da se identifikuje. Scene tenisa, naročito poslednja, su, ako ništa, režirane na granici dobra i zla, sa preterivanjima posle kojih scene boksa u Rokiju izgledaju kao socrealizam, što će mnogima smetati, ali ko šljivi ljubitelje filmova o sportu. 😀 Uostalom, ja bih voleo da vidim, na primer, film o ljubavnom trouglu između Novaka, Jelene i Šarapove, sa akcentom na ovu poslednju, al’ me niko ne zarezuje ni pet posto.

imdb stranica filma