Sa krompirom u budućnost - Marka Žvaka

Obećana zemlja (kako su na FEST-u, iz nekog razloga preveli engleski prevod, umesto da film nazovu “Kopile”, što je prevod sa originalnog danskog naziva Bastarden, i to zapravo ima dubljeg smisla) je starinska epika o naseljavanju puste zemlje, koja je, više nego očigledno vrsta filma koja nam u ovom vremenu baš fali. Treba odmah reći – reditelj Nikolaj Arcel (Kraljevska afera) je imao sreće da mu glavnu ulogu igra Mads Mikkelsen koji je svakako najbolja moguća podela za ulogu idealiste, stoika i bivšeg vojnika Ludviga Kahlena, upornog u nameri da posadi krompir na zemljištu od koga su svi digli ruke, a pri tom ga svojataju lokalni zemljoposednici (takođe idealni Simon Bennebjerg). Scenariju takođe teško da može da se nađe ozbiljna mana, a Arcel se ponovo pokazuje kao izuzetno vešt reditelj kada je u pitanju kostimirana epoha. Film dakle drži pažnju, dva sata proleti i sve je kako valja. Ono što je zanimljivo je da je Mikkelsenov junak u stvari na drugu loptu – liberal (18 vek je u pitanju, nema još kapitalizma u filmu, ni u naznakama) Naime, da bi uspeo on sklapa savez sa tri žene, od kojih je jedna mala cigančica koju on tokom filma sve vreme štiti od raznih sujevernih seljaka koji veruju da ona donosi zlu kob, nesreću. Protivi se mučenju kmetova, a svojim skromnim finansijskim mogućnostima raspolaže racionalno, na liberalno kapitalstički način – “prostire se prema guberu”. Film se, u neku ruku, i završava malom pobedom nad feudalnim sistemom, koja je izborena van zakona. Ne znam koja je svrha ove analize, ali nekako ona stoji i zabavno mi je da razmišljam o tome. A vi ne morate da se zaluđujete sa mnom, film je i bez ovoga izuzetno gledljiv, sa jasno i efektno ispričanom pričom i malo šta mu se može prebaciti. Dakle – izvol’te u salonu 🙂 – Obećana zemlja je zabavan i odlično režiran film.

imdb stranica filma

malo duži intervju s Arcelom i Mikkelsenom