Samo pretapanje, ništa rez - Marka Žvaka

Kada pogledate listu glumaca koji učestvuju u ovom filmu, vidite da je tu jedna prilično mešana ekipa – ima nekih iskusnih glumaca, zatim debitanata, pa onda naturščika, tu su čak i neki ljudi koji su radili poslove sa druge strane kamere u prethodnim Hamagučijevim filmovima. Hamaguči je ovaj projekat počeo kao prateći uz muziku svoje stalne (i odlične) kompozitorke Eiko Ishabashi, ali se on prelio u dugometražni film.  I dok gledate sam film, i znate da je to igrani film s glumcima, dosta često, u prvoj polovini filma, on izgleda  gotovo kao dokumentarac; Zlo ne postoji je filmska zagonetka, gde se vi, tokom filma često pitate o čemu se tu, u stvari radi – fragmenti filma se prelvaju jedan u drugi – ne znate da li je film o glavnom junaku, njegovoj ćerci i njenoj opsesiji da luta šumom, ili je reč o borbi protiv drskog kapitala koji hoće da uništi prirodu zbog zarade, ili prosto prikaz života u malom mestu gde jedva da postoji civilizacija. Na kraju, u takođe enigmatičnom završetku filma, sve se razreši tako da su me razni ljudi pitali da probam da im protumačim film, što sam ja i učinio. 🙂 Ovde, zbog spojlera – neću. Reći ću nešto drugo – u pitanju je pravi eksperiment koji ni malo ne liči na Hamagučijeve prethodne filmove. Način na koji ovde Hamaguči spaja temu (čovek i priroda) i formu (nekoliko filmskih etida koje su suštinski, pa i stilski veoma različite, i koje se, međutim, prelivaju jedna u drugu) je takav da nam daje odgovor zagonetke, uz već pomenuti kraj – ne postoje jasne granice između čoveka i prirode; oni se pretapaju – ljudi, životinje, biljke, zemlja vazduh…. sve u jednoj celini koju je teško mislima obuhvatiti i do kraja razumeti. Samo pretapanje, ništa rez. Što više mozgam, sve mi se više sviđa ovaj film. 🙂

Film je prikazan na festivalu Slobodna zona

imdb stranica filma