Sloboda koja nas razdvaja - Marka Žvaka

U stvari, veoma je intersantan ovaj talas satiričnih filmova u skandinavskom filmu, u čijem se središtu nalaze parovi. Pre par godina je Kristoffer Borgli snimio odlični Syk pike i to je još uvek vrhunac ove struje, što se mene tiče. Ali, ni Hypnosen ne zaostaje mnogo. Štaviše, može se reći da, kad se sve sabere, Hypnosen čak negde zahvata i dublje i ako nije ispričao priču na tako efektan i zanimljiv način kao Syk pike. Elem, Hypnosen svakako nije film o hipnozi, već o oslobađanju žene i konsekvencama takvog čina. Glavna junakinja se oslobađa iz senke svog partnera zahvaljujući samo jednoj sesiji kod psihoterapeuta – hipnotizera (da li je tako nešto uopšte moguće?) i ono što je film, su u stvari, posledice tog čina, tako da je hipnoza ovde samo okidač koji pokreće čitavu intrigu. Dugo izgleda da je film neka vrsta kritike korporativnog, debilno korektnog lajfstajla i on dobrim delom jeste i o tome. Dalje neću da vam pričam, ali samo mogu da kažem da ćete se na kraju baš iznenaditi, ne samo zato što film ode u potpuno neočekivanom pravcu, nego što sam kraj filma otvara jednu širu i nepristrasniju dimenziju problema, uspevši, bukvalno u jednoj jedinoj sceni da mnogo toga kaže o našem vremenu, o tome gde su muško-ženski odnosi u svemu ovome što živimo i zašto, često, izgleda da je muško-ženski savez nemoguć, a samoća naša sudbina. Izuzetno zanimljiv debi mlađanog Šveđanina Ernsta De Geera (34 godine kada ga je snimio) koji pokazuje reditelja koji je u stanju da priču dovede do nivoa na kome se bavi našim vremenom, našom slobodom i svim onim što nas razdvaja.

imdb stranica filma

kraći intervju s rediteljem