Sve usamljene duše - Marka Žvaka

All of Us Strangers jednostavno nastavlja seriju uspeha Endrjua Hejga i mislim da je to nešto najpreciznije što mogu da kažem – ovo sigurno nije najbolji njegov film (45 Years mu je svakako najbolji), ali je u mnogo čemu izuzetan. Čovek inače dosta režira i raznorazne serije i televizijske filmove, a to često i nije najbolja preporuka, međutim, ono što Hejg svakako ume to je da uroni u ljudsku dušu, da svojim glumcima podari izuzetno potentne dramske situacije, da ih nadahne da se otvore i da pokažu ono najvrednije – čiste ljudske emocije. All of Us Strangers je film o usamljenosti, onoj suštinskoj, kada nemate nikog pored koga bi bili ono što jeste. Glavni junak (odlični Endrju Skot) je scenarista koji piše scenario (verovatno) o svojim roditeljima, koje je izgubio u saobraćajnoj nesreći kada je imao 12 godina. To ga okreće uspomenama i duhovima prošlosti; dok zamišlja susrete sa svojim roditeljima, koji nikada nisu saznali da im je sin, kasnije posle njihove smrti postao/shvatio da je gej – film se razvija kao fantazmagorija. Scene sa roditeljima su čudno obične; roditelji izgledaju kao njegovi vršnjaci, jer su upravo bili njegovih godina kada su poginuli. Istovremeno, započinje njegova ljubav sa jedinim komšijom (takođe odlični Pol Meskal) u zgradi. Praktično do samog kraja Hejg vodi ovu prilično ambivalentnu priču znalački; tek na samom kraju, imamo nekoliko ishitrenih i diskutabilnih rešenja…. All of Us Strangers je dragocen, ljudski topao film, koji nam uz dosta hrabro izabran soundtrack iz osamdesetih donosi čoveka u svom fokusu, a to je danas veoma redak slučaj.

Film se prikazuje na ovogodišnjem FEST-u.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu