Usamljenost, nekad i sad - Marka Žvaka

Dom sindikata (trenutno MTS dvorana), 10 ujutro, Wenders – našao sam se u kovitlacu vremena – pre četrdesetak godina sam na FEST-u, isto u deset ujutro pogledao Wendersov Pariz Teksas, sa koga sam izašao omađijan i taj odlazak u bioskop je bio i ostao najvažniji odlazak u bioskop u mom životu, a Wenders istog trenutka postao moj omiljeni reditelj. U međuvremenu, mnogo toga se promenilo, Wenders mi odavno nije među omiljenim rediteljima, a sve ono što podrazumevamo pod pojmom Amerikana je doživelo eroziju zbog objektivnih političkih dešavanja. Međutim Savršeni dani su, po mnogo čemu, više film Wendersa sa  početka karijere, Wendersa koji je nestao posle Neba nad Berlinom, Wendersa koga sam nekad mnogo voleo. Za to je, paradoksalno, bilo potrebno da Wenders snimi film u Japanu, sa japanskim glumcima. Glavni junak filma (Koji Yakusho, nagrađen u Kanu za ovu ulogu) uglavnom ne radi ništa drugo osim što čisti toalete (to mu je posao) i sluša kasete Lou Reeda, Patty Smith, Van Morrisona i drugih heroja odlazećeg vremena; tu i tamo se čini da film ima neku radnju, ali to su uglavnom samo susreti koji se dešavaju bez njegove volje. Kroz njih se film kreće polako nekih dva sata i to je, kao što svi koji su bar nekad voleli Wendersa znaju – dva sata filmske uživancije, život prepun usamljenosti koja je nekad bolna, ali okreni, obrni i nije tako loša. To je prava Amerikana i na čudan način još može da se dešava samo u Japanu. Savršeni dani jesu neki povratak Wendersa sebi, sad, da li samo privremeni ili stalni, to još ostaje da se vidi.

Film se prikazuje na 29. Festivalu autorskog filma.

imdb stranica filma

malo duži razgovor sa ekipom filma